Просветни гласник

о изложитељу. То треба да је потпуно јаено и разговетно у свести ученичкој, па онда може се слободно приступити и опгатим Формулама, које иосле тога нису никако за одбацивање, јер нам оне рад скраћују и олакгаавају. Еад бисмо радили све једнако с обичним бројевима, нагаи би радови испадали врло опширни и заплетени. За то су ошнти изрази ту , да би се дух ученички отргао од појединих, особених случајева п уздигао на опгате посматрање. II тако ми налазимо, да је не само добро, него да је и преко потребно, да се пре него гато се и мисли приступити извлачењу корена предузму опширна и свестрана претходна вежбања, која ће нас поступно довести онамо куд желимо. Како би се од прилике та претходна вежбања имала предузимати, ми ћемо — по немачком аутору Ф. Бартолвмеју — нокушати овде да развијемо, додајући своја посматрања и друге начине доказивања онде где за потребно нађемо. Да ли ћемо бити срећни, да у овим предавањима погодимо што бољи правац, то није наше да пресућујемо, најмање још овако напред пре него што читаоци сазнаду , у чему се састоји та припрема , о којој говоримо. Ми, и ако нисчо никакви заклети противници теоријскоги анстрактног излагања,кад је оноразуме се — на свом месгу и изведено као што ваља, држимо, да је у школској настави ипак много корисније, кад се практичним начином напојединим примерима и случајима разложи оно што се теоријски има онако у опште да изложи и утврди. Таквим се начином не само ствар брже и лакше схвати, него се на том путу лакгае пронаћу и сви они недостаци, од којих може бити пати не само теоријски него и практичниначин излагања. Уз то држимо, да ћемо читаоцима учинити већу услугу, ако изнесемо, како би но нагаем нахођењу требало, да се ова или она партија из овор или оног предмета прелази у школској настави, него да у опште критикујемо Мочника или другог аутора. При том не пада нам никако на ум, да своје излагање сматрамо као беспогрешно или као јединствено. Ми знамо, да се разним путевима може доћи до једне мете, а држимо се уз то и оне свете изреке: „Мислите о свему, испитујте све, па задржите оно што је најбоље."

Улазећи у сам предмет , који смо за претрес изабрали, имамо напред да напоменемо ово: Кад се има посла с извлачењем корена, онда се ту мора имати посла управо са збировима. Вбирови постају од сабирака. Сабирци су еастављени из производа. Чиниоци производа више пута су степени. Из тога се види, да се пре него што нређемо на прави рад извлачења корена, морамо забавити другим пословима. Тако на првом месту имамо да се упознамо с нриродом производа од разних бројева. А. ПРИПРЕМА I ПРОИЗВОДИ Као што ћемо мало доцније боље видети, степен није ништа друго до производ. Према томе пре него гато уђемо и у сам рад подизања количина на степен, потребно је да прегледамо нрироду нроизвода разних бројева. По данашњим захтевима рачунске методике треба сваки ученик јога у III и IV разреду основне школе да зна растварати бар бројеве од 1 до 100 на чиниоце. За то не треба Бог зна каквог труда и спреме. Чим се науче темељито сва четири вида рачунања у кругу бројева од 1 до 100, може се нриступити растварању бројева на чиниоце. Куд и камо смо пре у стању и у праву то захтевати од ученика у три нижа разреда гимназијска, где се има положити сигуран и свестран темељ за разумевање општих математичких израза који долазе у Алгебри. Кад се цео број подели самим собом или јединицом, онда у количнику свакад излази опет цео број. Тако је н. пр. : 5 /, = 5 ; У 5 =1 Има бројева, који се не могу без осгатка поделити ма којим другим бројем но или јединицом или самим собом. Такви се бројеви зову ирости бројеви. Тако ако почнемо да делимо редом бројеве 2, 3, 5, 6, 1 .... с најмањим бројем (2), ми ћемо одмах увидети, који су бројеви дељиви с 2, а који нису, који су дакле сложени, а који су прости. Кад извршимо деобу, онда у количнику излази : 2 Л = 1; % = 1Ч; % = 2 ; 5 Л = 2 V,; / г — 3 и т. д. Просги су бројеви дакле : 1, 2, 3, 5, и т. д., а сложени су 4, 6, и т. д. Ако пређемо у намети редом све бројеве од 1 до 100, онда овако стоји етвар :