Просветни гласник
2 = 2 3 = 3 4 = 2.2 5=5 6 = 2.3 7 = 7 8 = 2.2.2 9 = 3.3 10 = 2.5 11 = 11 12 = 2.2.3 13 = 13 14 = 2.7 15=3.5 16 = 2.2.2.2 17 = 17 18 = 2.3.3 19 = 19 20 = 2.2.5 21=3.7 22 = 2.11 23 = 23 24=2.2.2.3 25=5.5 26 = 2.13 27 = 3.3.3 28 = 2.2.7 29 = 29 30 = 2.3.5 31 = 31 32 = 2.2.2.2.2 33 = 3.11 34=2.17
35=5.7 36 = 2.2.3.3 37 = 37 38 = 2.19 39 =3.13 40 = 2.2.2.5 41 = 41 42 = 2.3.7 43 = 43 44 = 2.2.11 45=3.3.5 46 = 2.23 47 = 47 48 = 2.2.2.2.3 49 — 7.7 50=2.5.5 51 = 3.17 52 = 2.2.13 53 = 53 54 = 2.3.3.3 55=5.11 56 = 2.2.2.7 57 = 3.19 58 = 2.29 59=59 60 = 2.2.3.5 61 = 61 62 = 2.31 63 = 3.3.7 64 = 2.2.2.2.2.2 65 = 5.13 66 = 2.3.11 67 = 67
68 = 2.2.17 69 = 3.23 70 = 2.5.7 71-71 72 = 2.2.2.3.3 73 = 73 74 = 2.37 75 = 3.5.5 76 = 2.2.19 77 = 7.11 78 = 2.3.13 79 = 79 80 = 2.2.2.2.5 81=3.3.3.3 82 = 2.41 83 = 83 84 = 2.2.3.7 85=5.17 86=2.43 87 = 3.29 88 = 2.2.2.11 89 = 89 90 = 2.3.3.5 91 = 7.13 92 = 2.2.23 93 = 3.31 94 = 2.47 95=5.19 96 = 2-2.2.2-2.3 97 = 97 98 = 2.7.7 99=3.3.11 100=2.2.5.5
Све ово треба ученици чешћим понављањем да на памет утврде, јер ако се тако не узради, моћи ће се десити, да се ни у вишим равредима гимназијским не зна одмах, из колико се чинилаца састоји н. пр. број 96, а камо ли н. пр. број 120 или број 280 и т. д. Извежбаност у овом правцу потребна је како за сам овај посао, у који улазимо, тако исто и за друге прилике рачунске. Ради промене у понављању може се овако питати : а) Еоји се бројеви не растварају на чиниоце ? (2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19, 23 итд.) б) који се бројеви састоје из два чиниоца ? (4 = 2.2; 6 = 2.3; 9 = 3.3; 15=5.3 и т. д.)
в) Који се бројеви сасгоје из три чиниоца ? (8 -.2.2.2 ; 12 = 2.2.3; 18 = 2.3.3; 20 = 2.2.5; 27 = 3.3.3 и т. д.) г) Који се бројеви састоје из 4, 5 и 6 чинилаца ? Ради бољег прегледа и писменог вежбања треба одвојити просте бројеве у једну, а сложене у другу таблицу. Сложене бројеве треба поделити опет у групе према броју чинилаца, на који се деле. И тако у прву таблицу долазе : А. Прости бројеви : 1, 2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19, 23, 29, 31, 37, 41, 43, 47, 53, 59, 61, 67, 71, 73, 79, 83, 89 и 97. У другу таблицу долазе :
Б. Сложени бројеви, и то :
Из 2 чиниоца
Из 3 чиниоца
4
14
25
35
49
58
74
86
94
8
27
44:63
75
99
6
15
26
38
51
62
77
87
95
12
28
45 66
76
—
9
21
33
39
55
65
82
91
—
18
30
50 68
78
—
10
22
34
46
57
69
85
93
—
20
42
5270
98
—
Из 4 чиниоца Из 5 чинилаца Из 6 чинилаца
16
54
84
32
64
24
56
88
48;
96
36
60
90
72',
40
81
100
80
Из ових таблица (удешених само за бројеве од 1 до 100) видимо дакле : 1., да ирости бројеви немају чинилаца, мањ ако би се за чиниоце узело 1 или ако би се узео сам тај број; 2., да има бројева., који се састоје из два чиииоца или и више ; 3., да они бројеви, који су састављени из два чиниоца, или имају једнаке или неједнаке чиниоце (2.2=4; 2.3 = 6 и т. д.); 4., да они бројеви, који се састоје из три чиниоца, или имају сва три броја једнака, или су им два једнака а трећи није, или су сва три чиниоца различна (н. пр. 8 = 2.2.2; 18 = 2.3.3; 30=2.3.5 и т. д.); 5., да они бројеви, који се састоје из четири чиниоца, или имају сва 4 чиниоца једнака, или су 3 чиниоца једнака, а четврти није, или су 2 и 2 једнака , или су