Просветни гласник

и 4.4.4 = 4 3 ; а ието је тако 64 = 2.2.2.2.2.2 = 2 в . Према томе 8 2 = 8.8 = 2 3 . 2 3 , а ово је опет = (2 3 )' 2 , јер једна иста количина (2 3 ) ставља се 2 пута као чинилац. Из тога излази даље, да је (2 3 ) 2 = (2.2.2.), 2 а ово се даје представити и овако = 2. 2 2. 2 2з, а то није нигата друго но (2 2 ) 3 . И тако излази да оно 8 2 = 8.8 = 2 3 . 2 3 = (2 3 ) 2 није ништа друго до (2 2 ) 3 , т. ј. да је = (2 3 ) 2 =(2 2 ) 3 . Из тога се изводи опгате прадило : 7. Ако имамо да иодижемо неки број на стеиен, коме је изложитељ састављен из чинилаца, онда је све једно, или ћемо тај број иодићи на стеиен иомоћу ироизвода, или ће се то извршити иомоћу његових чинилаца овим или оним редом. а' тп -- (а т ) п = (а п ) т д. Ако се најпосле разгледа број 81, онда излази, да је : 81 = 9 2 = З 4 . Према томе је 9 2 = (3.8) 2 = (З 2 ) 2 . Но почем је 9 2 = З 4 . то је и (З 2 ) 2 = З 4 . То значи : 8. Стеиена количина (н. пр. З 2 ) иодиже се на стеиен, кад се стеиени изложитељ иомножи с новим изложитељем. И тако је:

(а т ) п -- а тп Рад вежбања ваља сва ова правила применити и на ове и друге бројеве: 1, (2.3) 3 ; (2.3) 4 ; (3.4)»; (3.4).; (2,5) 2 ; (2.7)' 2., (2 3 ) 2 ; (2 3 ) 4 ; (З 2 ) 3 ; (З 3 ) 2 ; (4 2 ) 3 ; (4 3 ) 2 3., 2 в ; 2 12 ; З 6 ; 5 6 . а. (2.7) 3 = 14.14.14 = 196.14 = 2744 Или: (2.7 ) 3 = 2 3 . 7 3 = 8.34 3 = 2744 Дакле је (2.7) 3 = 2. 3 7 3 б. (4 3 ) 2 = (4.4.4) 2 = 64 1 =64.64 = 4096. Или: (4 8 ) 2 = (4 2 ) 3 = (4.5)' = 16 8 = 16.16.16 = 256.16 = 4096. Дакле је: (4 3 ) 2 = (4 2 ) 3 в. (З 2 ) 5 = (З.З) 3 = З 3 . З 3 = (3.3.3) (3.3*3) = 3« = 729. Или : (З 2 ) 3 = З. 2 З. 2 З. 2 = 9.9.9. = 9 3 = 729 г. 56= 5.5.5.5.5.5 = 25.5.5.5.5. = 1 25.5.5.5 = 625.5.5 = 3125.5 = 15625 5 6 =(5 2 ) 3 =(5.5) 3 = 25.25.25=625.25 =15625 о 6 —(5 3 ) 2 = (5.5.5) 2 = 125 2 =125.125= 15625 И тако је: 5" = (5 1 ) 3 = (5 3 ) г . (Наставиће се)

ПРЕДАВАЊА ЗА УЧИТЕхЉЕ ОСНОВНИХ ШКО*ДА

1. Који год народ води рачуна о себи и својој будућности, тај никад не заборавља, да је школа једно од најмоћнијих средстава, да се истина полагано али сигурно дође до ностижења многих културних задаћа и да се очувају сви претежнији интереси своје народности. Ако не ћемо да тражимо примера за ово из прошлости, можемо погледати шта чине само Французи данас за наставу свога народног подмлатка. Толике милијуне позајмљује држава општинама да што пре подигну светле, простране и у сваком погледу здраве и удобне зграде школске, јер у оним виским, мрачним и тескобним просторијама, што је под именом школа наследила република од царевине, пе сме се више гледати народна узданица како пропада и физички и морално у многом погледу. Осем тога толнке милијуне жртвује држава, те набавља свима општинама све намештаје, научна средства и друге потребе, и то све онако, како се данас захтева I највећим размерима и до најмањих појединости

од првих зналаца и признатих стручњака. Довољно је то двоје, што споменусмо, а да и не говоримо опширније о успесима, који су у последње време постигнути у Француза на пољу ослобођења школе од власти језуита. И ако се од школе не сме с разлогом очекивати, да она баш сва зла искорени и све незгоде отклони, и то што се брже може, ипак се од ње обично свак добру нада. И према бризи, коју поклања држава својим школама, мери се ступањ свести и народа и државне власти, и цени се, колико раде за осигурање свог правилног развитка и напредне будућности. Но школа може само онда одговорити свима праведним и умесним захтевима, очекивањима и надама, ако сама стоји на висини задаће своје. У том погледу има да се испуни много шта. Тако н. пр. није доста, да су само зграде школске здраве и удобне, како се у њима не би залегале клице заразних и других врста болести, и да су снабдевене свакад и уредно свима потребама,