Просветни гласник

исто тако није доста, да постоји школска обавеза, по којој свако дете, мушко п женско, иде у школу онолико времена, колико се свуда у напредиога света налази за преко нотребно; већ се поред свега тога и управо на првом месту тражи, да су учитељи потпуно образовани и потпуно спремнп за нозив свој. 2. 0 овом последњем, а обзиром на наше прилике, имамо овде да говоримо. Мислим, да нема у нашој земљи ни једног човека са здравом природпом памећу људском, којн не би знао или не би увиђао, да је ваљан учптељ нречн у школи него и све друго. „Учитељ вреди више но и родитељ." Али само онај, који је по боље познат и с правим задатком школе и с њеним унутрашњим радом, зна и уме да оцени, како од спреме и ваљаности учитељеве зависи све. II школске зграде могу бити палате, и научна средства најсавршенија, и књиге школске најбоље по избору, и оиет ако ту нема онога, који ;ће наставу оживети светилом духа свога и загрејати је дахом свога убеђења и родољубља, узалуд је све. Плаћаће се и трошиће се; чекаће се и надаће се; успех не ће бити ни према жртвама ни према надама нашим. С тога се све државе брину пре свега, непрекидно и све у јачој мери за образовање учитеља. За то се сваке године отвора све више учитељских школа, као завода нозванпх и управо јединих, којн су у стању давати образовапе п спремне снаге учитељске^ наоружане свеколиким знањем о задаћи народне школе и о свима путевима и" средствпма којима се долази до остварења те задаће. Друкчије и не може бити. 3. Кад погледамо на наш сталеж учитељски, наћи ћемо у њему разноврсних елемената. Према томе и научна спрема тих радника врло је неједнака. Да загледамо мало у званичне бројеве, који нам с те стране осветљују ово иитаае. Данас пма у нашим 'ссновним школама свега 818 учитеља (и учитељака). Међу њима има само 107 који су свршили Учитељску Школу у нас или на страни. Богословија нам је дала свега 259 учитеља, и то 194 њих, који су свршпли Богословију, а 05 њих који су учили само који разред њен. Из Велике Школе има 18, из Земљодељско-Шумарске Школе 12 и из велике Гимназије 16 учитеља И тако имамо свега 412 учитеља, за које можемо рећи, да имају вишег образовања или да су дошли из завода у којима се добија више образовање. Виша Женска Школа дала нам је до сада 148 учитељака, и то 102, које су свршиле тај завод, а 46 њих које су училе само који разред Више Женске Школе. Из нижих гимназија имамо 151 учитеља. Најпосле имамо

107 учитеља, који су учили само Основну ТПколу, и то 48 мушкиња и 59 женскиња. Прпвремених учитеља имамо преко 180. (За привремене учитеље посгављају се они, који су свршили основну школу или који разред Гимназије, итд. па на испиту учитељском добили оцену „прилично способан"). Према овим иодацима излазп, да готово четврти део учитеља долазп у привремене, а близу седми део V онакве, који су свршили само основпу школу. Ако се осем онпх 412 с већом школском спремом и осем оне 102 учптељке, које су свршпле Вишу Женску Школу, узме све друго, да је с мањом спремом, онда нам је више од једне трећине учитеља — можемо рећи—с недовољном спремом. (Да има слабпх паставника и међу опима, који су изишли из впших завода, иозната је ствар свима онима, којп су имали прилпке да походе школе у нашој отаџбини. За сад не ћемо оцене рада учитељског узимати у рачун. То ћемо оставиги за другу прилику). Но ако се поред вишег научног образовања гледа на оно што чини праву сгручну спрему, онда се само за једпу осмииу од данашњег броја наших учитеља може казати, да је се нарочиго спремила за позив свој. Ово је врло важна појава у питању учитељског образовања ; но ми ћемо и њу за сада оставнти на страну, па да се зауставамо само на бројевпма привременпх учитеља као и опих који су свршили само основну школу. И ако је последњим унапређењем (од 21. Марта о. г.) јако смањен број нривремених учитеља (почем је од 273 снао па 180), ипак је то огромна цифра, с којом се рачунатп има. Кад бисмо се запитали, откуд је толико привремених учитеља и толико њих који нису учили ништа више од основне школе, нашли бисмо одговора једино у државној потреби, која се подмириваше јевтиним радницима, какви су се могли наћи, кад не бејаше на расположењу обилатих средстава за поправку економног стања учитељског. Земљи је требало учитеља, народ је све више школа отворао, а држава је давала оне људе којп су се од своје воље понудили да раде као наставници и с онолико спреме колико је могла дати основпа школа или један и два разреда гимназпјска. Да је овотврђење истинито, доказује нам још једна појава, која је из дана у дан све очевиднија, јер узима све већи размер, а још је питање да ли свуда на срећу и бољитак наше основне школе и њене задаће. Та је појава : постављање женскиња за учитељке по мушким сеоским и варошким школама. Ми имамо свега 818 наставника основних школа, и од тога броја долази на учитељке ни више ни мање но 215, т. ј. више од једне четвртине. Кад узмемо на ум, да у нас има само 107 учитељака за женску децу, а остало (108) да је употребљено по мушким школама,