Просветни гласник

85

и даље кад узмемо на ум, да од онога броја учитеља који нису учили ништа више од основне школе, Б9 додази на учитељке, а 48 на учитеље, онда видимо да при свој незнатној наградп, која се даје нашим учитељима, број наставница преотимље све више мах. Овим се доказује у једно и то, да је управна власт до сада на прном месту свакад гледала, да одмах задовољи народну потребу, чпм се која нова школа отвори или која стара буди којим начином упразни. 4. Не могући ово питање исцрпсти овде као што би према важности ствари требало, и знајући да се данас почиње гледати друкчије на потребу отварања нових школа, имамо да се запитамо: шта да се ради с оволиким бројем привремених учитеља као и оних који немају довољно спреме за вршење великог позива свога? Кад постављамо ово питање, не мислимо само на законске прописе, који гласе, да ће сви такви учитељи морати по ново испит полагати (ако иначе својим радом у школи нису заслужили да се утврде у својим звавима), већ мислимо на то, да ли је потребно и корисно, да они и даље с досадањом спремом остану наставници народног подмлатка, који је наша узданица за будућност ? На ово питање могао би се одговор дати у више праваца. Разлагати ствар у правом смислу њеном не само што је мучно, него и излишно. На што и доказивати, да досадања спрема привремених и других учитеља пије на висипи захтева о задаћи народне школе, кад сви можемо напред бити уверени, да би они сви листом, кад би се запитали: желе ли донунити своје образовање и усавршити спрему своју, одговорили, да желе, и да би радо жртвовали што и од своје сиротиње, да то достигну у што већој мери. Па има ли начина и могућности, да се у овом смислу помогне свима, који желе проширити круг својих знања и упутити се што боље у раду школске наставе ? 5. Има и начина и могућности за то. Нити је нов у свету нити у нас тај пут, којим ту ваља ударити. Тако на пр. у Аустрији се почешће, у неким покрајинама сваке године, отворају нарочити школски течаји за оне који желе што брже спремити се за учитељску службу. Тако је у Прагу 1875 г, потписани затекао поред редовних ђака Учитељске Школе велики број поодраслих младића, који су се ту искупили, да у нарочитим предавањима за годину дана сврше све главније предмете, који се уче пуне четири године у Учитељској Школи. Признати се мора , као што се је и у Аустрији признавало, да је све ово за невољуј, али људи мисле, да су бољи и овакви кандидати (који су иначе са свим Уредно претходне школе свршили), него ма који други, који ни видели нису Учитељске Школе и ра-

да у њој. У нас пак г. 1872. и 1873 настојавањем опдашњег министра просвете г. Д. Матића, наређена су нрвп пут у нашој земљи о одмору школском тако назвава „Практична Предавања учитељима осповних школа". Побуде за свој рад налазио је г. Д. Матић у самом закону о уређењу Учитељске Школе. Члап 13. истог закопа наређује , да се у ову школу шиље о одмору школском неки број паставннка основних гакола ради усавршања у своме раду, и г. Д. Матпћ неуморно је настојавао, да се тај закон врши. То сведоче небројна звапична акта писана по том послу разним власгима (школским, полицијскпм и т. д.). Чим је отворена Учитељска Школа, г. Д. Матић желео је, да се одмах (то је бпло 1871. г.) но Петрову дану држе поменута предавања; но због онда недовољних наставничких снага у Учитељској Школи морало се то одложити за другу годину. Нужне припреме предузете сујош на измаку 1871. годипе. У Децембру те године наређенојеУчитељској Школи, да одреди наставнике, који ће—по драговољном пристанку — примити се поменугих предавања о одмору школском. Г, минпстар одредпоје за предавање ове предмете: 1., Методику; 2., Практична Предавања из свију предмета основне школе ; 3 ., Сриски Језик; 4., Природне Нагуке [Јестаственицу); 5., Физику;6., Оашту Историју; 7., Земљоаис; 8., Рачуницу; 9., Цртање и 10. Гимнастику. Доцнпје је наређено, да изостану предавања пз Историје Опште и Дртања и да се држе из Историје Сриске \ алп услед слабосги извесног наставнпка морала су изостати не само предавања из Сриске Историје, већ и из Српског Језика. Место њих бпло је неколпко практпчних лекција из Каламљења воЛака. Што се тиче броја часова, оволико их је бпло одређено: на Методику 32, па Практичпа Предавања 23, на Јестаственицу 18, на Фпзику 22, на Земљопис 14, на Рачуницу 11, на Гимпастику 18 и на Каламљење воћака око десет чосова. Предавачи су били г.г. Стеван Д. ПоиовиЛ (са 71 час), Петар ЖивковиЛ (са 36 часова), др. Филии ТајисиК (с 18 часова) п Петар ПредраговиИ (с 18 часова). (Каламљење воћака показивао је један баштован из Топчидера). Сваки је од њих поднео у своје време подробан програм, Те је програме прегледао и одобрио г. министар, пошто је јошу прво време препоручио, да се прп састављању програма „пазп, да се у једном предмету .не говори о ономе, о чему се говори у другом, да се не узима оно, што је сувише теоретично и анстрактно, но оно што је разумљивије, најпотребније и најпрактичније, и да се сродни предмети доведу у свезу". Одмах идуће године држанасуиста нредавања други пут у нашој земљи. Ту је ствар у своје време 12