Просветни гласник

86

покренуо овдашњи управитељ Учитељске Школе, г, С. ЖивковиИ. У писму свом од 22. Децембра 1872. г. он вели: „Било би врло корпсно по општу наставу у нашим основним школама, да сви млађи учитељи, макар и не желели остати у учитељству, дођу по реду на практична предавања у учитељској школи, те да се упознаду с новом методом, како би ова што пре у све наше осповне школе могла бити уведена. По томе мпслим, да би практичва предавања отпочета у учитељској школи ирошлог лета, требало наставити све донде, докле се не би увидело, да су сва учитељска места попуњена људима, који су упознали и усвојили нова методска начела. А да би се учитељи, који долазе на практична предавања, боље упутили у свом послу, те тако било праве користп од трошка на њих, било би добро, да се у сред течаја изашљу комесари г. Министра, којп би се уверили о раду учитеља, и који би им на самом месту могли дати потребиа упутства и обавештења, у ономе , у чему требују". И 1873. г. предавано је све оно што је п годину дана раније и још ови нови предмети : 1 ., Сриски Језик; 2., Сршска Ксторија; 3., Хигијена и 4. Пољска Лривреда. Програми су такође били прегледани и по наређењу ондашњег минпстра г. Стојана ПоваковиКа штампани и сваком учвтељу раздати. Предавачи су били исти, осем г. Петра Живкови%а , кога је заменио пок. Милош ЂуриК (с 30 часова). Сриски Језик и Српску Историју предавао је г. Љ. ЕовачевиК (са. 21) часова) а Пољску Привреду г. М. ПоиовиК (са 16 час.). Свега часова предавања било је прве године 150, а друге године 166. Предавања су трајала само по 20 радних дана. И први и други пут позвати су били махом понајбољи или бар већином бољи наши учитељи. Први пут их је било 46 (а било је одређено 50), а други пут 69, (а било је одређено 76). Но осем ових,који су имали од стране државе неке потпоре (и то први пут храну и стан у згради Учитељске Школе, а другу пут по 4 дук. ц.) било је доста учитеља и о свом трошку, и то први пут 26, а други пут 39. Сви су се одликовали највећом тачношћу у долажењу на предавања, од којих је било по 8 часова сваки даи. И тако је у те две године н оходило ова предавања свега око 180 учитеља. При избороу учитеља за долазак на ова предавања пазило се, осем помепутих обзира, нарочито још и на то, да се из сваког округа узме по неколико њих, како би свакп у свом крају распростирао оно што је као добро видео за време држања „Практичних Предавања" у Крагујевцу. Тако су позвапи били први пут: из алексиначког округа 2,из београдског2,пз ваљевског 3, из јагодин-

ског 4, из крагујевачког 6, из књажевачког 1, из крајинског 1, из крушевачког 4, из поа,ринског 3, из пожаревачког 5, из рудничког 4, из смедеревског 3, из ужпчког 3, из црноречког 5, из чачанског 2, из шабачког 1 и из ћупријског 1 учптељ. Друге годпне позвато је било : из алексиначког округа 4, из Београда 3 (отишао 1), из београдског округа 6, из ваљевског 6, из јагодинског 2, из крагујевачког 6, из књажевачког 4, из крајинског 3, из крушевачког 3, из подринског 2, из пожаревачког 9, из рудничког 3, из смедеревског 4, из ћупријског 4, из ужичког 5, из црноречког 3, из чачанског 4 и из шабачког округа 5 учитеља. 6. Ето,то је укратко исторпја „Практичних Предавања" држаних 1872. и 1873. г. у Учитељској Школи у Крагујевцу; то је историја онога, што смо се ми усудили да упоредимо са школским течајима, који се по другим земљама за учитеље на 3, о и 12 месеци огворају; то је најр.осле историја онога рада, за који држимо да се и но смислу закона који постоји и по потреби која се живо осећа мора не само поповити, него још у већем размеру удесити. Ми дакле налазимо за потребно, да се та иредавања опет отпочну и то редовно држати у Учитељској Школи, јер само тако можемо се надати некоЈ поправци основпе школске частаве. 7. На првом месту требало бп за ову годину позватп колико се може више од прпвременпх учитеља као п од оних који су училп само осповну школу. Ово би добро било не само у пнтересу самог испита, који чека може бити још ове године толике такве учитеље, него пре свега још у интересу саме школе и свега оног што је с њом у свези. Шго је у прво време обраћена пажња на боље учитеље, то је веома похвално, почем се корист од тпх предавања доказала и на самим тим радницима школским: но то пе мора бити правило и за даље течаје, на које би се имали слати ваставници основпих шкода. Ми налазимо да је сада најпреча нотреба, да се да могућности баш наставницима с мањом научном спремом, да што пре п свој положај оспгурају и што правилније и успешнпје упуте свој рад у школи. 8. Користи од ових нредавања биле би у главноме ове: а. Многи би допунио своје зпање у мпогом правцу, и то брже и сигурније, него што би то достигао на дому свом читањем стручних дела, у којима има може бити подоста и тамних и довољпо необјашњених ствари, за које вреди жива реч више, по и поновљено и усиљено претурање листова по књизи. б. Сви би они имали прилике, да се сопственим очима увере о сувременим методама, по којпма ваља