Просветни гласник

иредавати овај или онај предмет у школи, и да чују маого што шта што им је било непознато или што се сматра као новији резулгат, који је ова или она наука у свету достпгла. Учител.ска је Школа у стању да ова нредавања удеси доиста онако, како треба за оне, који никад нису били у њој, т. ј. популарно и практично, колико се више може према природи разних паставнпх предмета. в. И да нешто не буде ни једнога од овога двога, што се никако ни нретноставити не да, била би најпосле бар та корист, што би толики учител>и добили прилике, да измењају међу собом мпсли о свима нитањпма, која се тичу школе, њеног рада и њеног живота. А да ово много значи, о томе. мислим, не може бити снора међу људима, који не држе, да је добро само оно пгго они знају и умеју, а све друго да је ништавно или од слабе вредности. Поред ових разлога можемо се с мирном савешћу позвати п на прошлост. Она пам не износп ништа иротпву овакве привремене установе. Не само што толики поједини наставници признају да су се користили, и то знатно користили, нриређеним предавањима 1872. и 1873. г. у Крагујевду, него се то но гврђује и од стране многих ревизора школскпх, који су имали прилике нарочиго више пута да иоходе школе истих учитеља. Напредак је нриметан и на више места значајан. Кад дакле прошлост сама за ствар говори, онда не треба више ни једне речи трошиги у прилог онога, што се ни чим није показало ни штетно ни излишно, него на против веома корисно и потребно. 9. Питање је само још ово: кад се може то да изврши? По нашем мишљењу, једнно је за сад време: одмор школски у Јулу месецу. Но ово време није довољно; за то би га требало распрострти и на цео Август. Штете за основне школе не би отуда било никакве, ночем и онако многе основне школе не раде ништа цео месец Август. Најпосле и да баш све озбиљно раде и за цео тај месец дана, ипак би корист претегнула штету, која се даје изгладити оним што ће се добити од самих ових предавања.

10. Што се тиче могућности, да учитељп без великог трошка дођу на ова предавања, имамо да подсетимо, да и овога пута треба држава да номогне, а и поједпне општине помоћи ће неком сумом у име путна трошка свакоме, који се нарочито позове да дође на ова предавања. За толико има у буџету одобрених средстава, а остало мораће учитељи нотеглити сами. — Наставницима, који би бпли позвани да своје слободно време употребе на овај доста тежак посао, имала би држава, по ранпјем примеру, такође неку награду одредити. 11. Све те новчане жртве нису ништа спрам оне извесне добити, која би се постигла начином који се предлаже за спрему учитељску. Па да су те жртве и значајвије, морале би се поднети, јер нити ми можемо затворити основне школе које већ постоје, нпти се изговарати на скученост иовчаннх средстава. Ко год зна, шта је учитељ, и какав треба да је, и уз то узме на ум, како наша земља у том обзиру стојп, тај ће знати и то, да ово што ми тражимо само је један скроман и то врло скроман део од онога што би требало у овом погледу за темељитију спрему ааших учитеља учинити. Кад би се хтело управо сигурније и мало радикалпије да по могне народној просвети, требало би, да држава заведе и у Учитељској Школи и још на којем месту (н. пр. у Нишу) ванредне течаје најмање од пет месеци ('Април, Мај, Јуни, Јули и Август, као време кад сеоска деца због пољскнх радова најнеуредннје иду у школу), па да се на исте позову сви, закојесезна, да потребују спреме, те да за то време не само слушају предавања и да се из њпх пропитују као и остали редовни ученпци, већ да на крају течаја и испит буду обавезни положити. Онда бисмо поред свега што би неке школе биле неко крагко време затворене, доиста учинили знатан корак у реФорми школске наставе, и оно неколико хиљада талира, што би се рад тога издало, преплатило би се у последицама, које би се на брзо за тим осетиле у образовању омладине народне. ^ Р-

БЕЛЕШКЕ О ПРОСВЕТИ И ШКО<ААМА X I уређени по окнћеним улицаша од чаршије до дворца. Радосни усклици школске омладине и пебројеног света пратили иа крагујевца нам пишу! сј Књаза до самог двора.На дан доласка Књажевог у нашу средину о ван- Његово Височанство благоволело је трећи дан приредној Народној Скупштини 8. Маја после подне, сви су мнти у нарочлтој аудијенцији наставнитко особље овдашње наставници овдашњих мушкпх и женских школа са својпм Гимназије, које је директор г. Сима Живковнћ предстаученицима и ученицама дочекали Његово Височанство, | вио. Том ирилпком Господар је са задовољством распи12 '