Просветни гласник

Мад не у свакој школи, опажа се добра воља и труд, Д а се У свему изведе и оствари наставни распоред од 17. Септембра 1871. г. Бр. 4438. Где се то није, и у колико се пије постигло, сгајалоје мање до спреме наставнака колико више до недостатка учплпих срестава и највпше до месних прилика. Кратак греглед свега тога, пзведен је у нрилогу под ч. у коме је бележеп успех појединих П1Кола. Да бп се о томе боље уверио, ири сваком пспиту, давао сам првенствено право учптељу, да из поједииог предмета сам испитује 3—4 ученика; за тим, или учитељ или и сам — искажем нитаље, па пз прозивног дневнпка именујем ученика, који ће на то одговорпти. Што мп се свидело правично и подесио, да се наставнику даде маха за развпјање и иоказ своје метоа,е, зпања и успеха са ученицима свога избора — а с друге стране, да се из одговора ма којег учеиика увидп опћи усиех. Нрема томе, и узете у обзпр све околпости, мепи је част и иријатпа дужносг изјавити Господипу Министру просвете, да је укупни успех основних школа у округу ћупријском за ову годину, био врло добар. У прилогу нод •//. иредложенп су заслуженој награди онн учптељп, којима у томе успеху прииада највиши део; — као и опи које, заоставше у унапређењу, садашње, храбриће — већем, ностојаном, добром труду. Прегледао сам свуда где је што имало од књига— и према упутству— пстицао важност чувања и пребирања тога нросветпога блага, које у себи храни и вредноме уз пријатну забаву, пружа обилни плод, семе иаучних исгина. Али, скоро свуда приметио сам једпо : књпге затворене у каквом ормапу, ван вадика, једна врх друге, без реда — нокривене нрашином, која не сведочп за траг брпжљпве руке, још мање. да су од скора — а ваљда и никад читане. Нисам нропустио нрепоручитп наставпицима, па п преставницима онштипе, како ће краситп школу и будити вољу читању свакога, који загледа — а дичити општину пред сваким, којп као страпац школу посети, ако се књиге поређају у нарочпгп орман, са спољним стакленим огвором; тим пре, шго такав није скун а најмање према вредносгн, коју ће чуваТИ од квара и заборава — и која ће, посгупно растећи, уз ширење педогледне корнсги, сведочпти далеком нотомству и свету о свести српских оншгина. Препорука Г. Миаисгра тој би стварп помогла колико и паредба.

Сваког је учитеља обрадовало уверавање, да ће се њихово материјално стање скорим законом знатно унапредити. Па у колико би ма дозвољено било, осећам се дужан датп одјека њпховој жељи, наводећп у нрилог тога побољшања: како сам имао доста прилика осведочпти се о стварпој и пукој оскудици многих учитеља. Знам да пећу нпшта нова и ништа непозната казати — ал нек је и овај, у пме тих многих,један глас више: да се што више помогне овом најиотребнијем раденику; одвојеном чесго од друшгва ради друштва — од кога друштва много тражи, којп друштву мпого даје — а у замену много мало прима, прима колико да живи, да се за рад одржи. Изгледаће невероватпа — ад је часта истина, да у многом селу не може учитељ за свој новац набавити што је најпрече за живот; — или, где сгигне молбом, ту без избора преплаћује новцем и обвезом — не с тога шго се на селу нема, већ што се не да; за варош је новац. тамо се троши, тамо се продаје и купује — а до вароши учигељу је је свагда далеко и дангубно и нрескуио. Кад је још оптерећеп иородицом, шго није реткост, плата једва стиже да се хлебом хране; па га то приморава — те је негде Фамулус и учитељ, а овде — ондеје учитељ и оиштипски писар, шго, у коликооно понижава а ово не узвисује—и једио и друго одузимље му маха за цлеменитије подвиге своје узвишене просветпе цељн. Томе раденику треба виле помоћи. Не помињем жалбе учитеља у вароши, јер би у другоме облику изрекао исти смисао. Један од учитеља, коме је успех био врло добар, рече мп стојичпим цппизмом: „ја сам благодаран — ви сге ме благо оценили; од шесг годпна до сад, усиех мп је био увек одличан. Ове годиие мање сам се трудио, колико да покажем успех добар. Не чудите се; — шесг година одлична Јснеха и добра владања, ппје ми нривредпло нп једне класе, па сам себи одабрао начело, да умеравам рад ирема плати". То наведох не као узор логике — ко.ја је пначе израз века и к^ју овде претежном силом правдају стварне оскудице, — него као веран израз клонулости рада, у вршењу кога, нада нзвесне награде храбраше успеху. Успеси се узастопце стицали, ал и нада истрајала у свом жару, јер не беше паграде, да је новим животом оживи. — То ће причинити закон о зиачајнијем бољитку учитељског сгања. Могао сам све то прећи, ако се пеби огрешио о зерност извешгаја. Могућпа неумесност, молим, да ми се не пише у злу намеру.