Просветни гласник

108

Школске зграде у опште, добре су и добро очуване. Где то није, иреиоручено је онштинама, да се за времена брину и изврше оправке, како с тога не би морала застати настава и патити ученичко здравље. У наставним срествима, код већине сеоскпх школа, опазило се многих недостатака; — понаособ ученици оскудевају у пајпречим школским потребама. Све то тражи најбрлге помоћи. Има понеких школа, којпма би оближе и често велике општине, према наређењу, имале упућивати своју децу и помагати у набавци школских срестава — али под разним изговорима, не чине ни једно ни друго, или само децу шиљу а школи ни које помоћи не дају. Те околности, које су ближе наведене у приметбама о појединим школама, част ми је по дужно-

сти, а ову последњу по парочитој молби општана, где се такве школе налазе — препоручати особитој пажњи, дабисе: колико дало уделотворења општинским молбама и тим олакшала, ноделом трошкова набавка потребипх учила — толикоида се неизузетном обвезом поједипих општина у шиљању своје деце школи, за коју су одређена, задовољи справедљивости — а што је најважније, општијем постигнућу просветнога задатка. Овим, част ми је завршити мој извештај о основним школама, за који, у колико не би био у појединостима исцрпљен, биће ми свагда пријатна дужност поднети Госнодину Министру на захтев, допуњујуће податке.

Стил и тон у школској књизи мора бити дидактички , тако рећи диктаторски а никако дисертацијски или иолемички. Ја ее око овога нећу ни мало задржавати; само ћу да насиоменем, да у овом рукопису има врло често употребљен израз„наше мишљење", тои то има „много већу вероватност" и т. д. што све недоликује школској књизи, која казује иоследње резултате, без обзира чији су, и позитивне. У ову би рубрику рачунио ја и оно, што г. Андоновић врло чесго спомиње Мочникову тригонометрију и Ганову Физику. Кад би он писао какву расираву, па би се том приликом служио нечијим изналаском, онда би имало и смисла и дужности; ал кад он наиђе на тригонометријски образац, какав се у свакој тригонометрији налази, или хоће да се послужи каквим физичким законом, који је давно познат, и опет га у свакој физицп има, — онда ја не знам, зашто би се позивао на Жочаика и

ПРЕДАВАЊА ИЗ КОСМОГРАФИЈЕ Рукопис г, Милана Андоновиђа, суплента велике школе УМОЉЕНИ РЕФЕРЕНАТ ЗА ОВО ДЕ,ДО Г. ј. у^РАГАШЕВИЋ, ПОТПУКОВНИК, ПОДНЕО ЈЕ 20. СЕПТЕМБРА 1879. Г. О ИСТОМЕ ОВАЈ ИЗВЕШТАЈI (СВРШЕТАК) Гана, кад то због чега се он на њпх позива, није њихово, него је ствар стара, давно и опште позната. На прилику. „Познато је из Физике, да се светлост сун„чева са призмом од Флинтскога стакла цепа „на познате дугине боје. (види Гановљеву „Физику)" Страна 214. Ова је клаузула са свим излишна, јер ипаче значила би, да је писац на овај закон сваком још непознат, наишао први пут код Гана. А то није. 4 Термиии су у свакој науци ствар врло важна. Они еу у науци то, што крштено име код људи, што именице код ствари. Ал термини морају бити ириродни и јасни; они морају потпуно одговарати појму, чији су. На прилику било би неприродно, кад би лавовску рику назвали циком, или славујево звиждање крекетом ; а било би и нејасно и неприродно цичу називати жижом , или јаје кругом.