Просветни гласник

109

Даље, термини морају бити кратки, од једне речи; иначе није термин. На прилику сува трава није термин, а сено јесте. Термини треба да еу (по могућности) од истог језика, којим је књига написана, дакле овде српски; на прилику не треба казати иаралелно, него уиоредно. Где је по нужди употребљен термин из ту ђег језика, треба га изговарати опако, као онај чији је, или из кога је језика узет. На прилику не треба казати Декемвриј, него Децембар. При овоме добро ваља пазити на језик, из кога је термин узет, а не на иарод , од кога смо га ми примили. Тако погретно би било казати циклоид, кад је то грчка реч, а Грци зову киклонд. Исто тако неби ваљало казати конститушен, (инглески) него конституција (латински).* И т. д. Што се тиче термина у овој књизи, ја се с њима неби могао никако да сложим. Јер ако би ми задржали екватор, меридијан и т. д. само због тога, што тако зову скоро сви европски народи. онда би могли бити доследни (без прекора) па задржати и С,га<1нх (степен) и 1^опдИис1о, АтрЛИисЊ, СгерГ8си1ит, Сош1е11аНо и силество још других туђих речи; а ја не видим ни основитог, ни зрелог разлога за такав поступак. У научну књижевност већ пуштеп назив иолутар не само да је по себи згодна реч (пошто у језику нашем та реч ништа друго незначи, дакле неможе забуне да прави), и за грађење придева (на шта увек треба пазити) удесна, него још излази непосредно из саме деФиниције иојма, и дакле сама казује свој значај. Исто тако иодневак. Мој назив Усион такођер је као термин и врло спретан и одмах јасан. Ректасцензија није реч оригинална. Она се латински каже авсепаго

гесГа, Французи веле Азсешгоп д ,гог1е, а само Немци зову Вес1а8се7топ. Ја неналазим разлога, да термин, који су Немци иокварили , и други народи тако поквареног нису у својили, примимо ми. Уз Успон иде и скретај, који је исто тако по моме схватању згодан и разумљив (место де. клинација). Досадање упоредне кругове назвао је Г. Андоновић иаралелњаци поред постојећег у књижевности назива уиоредници. Ја и ово немогу да одобрим. Равнодневицу је задржао, само што је меша често са еквинокцијом ; ал је у њега сасвим ново при овоме то, што је дугодневицу (боШгсе (V е1е, ВоттегзоШГНит) назвао летњи сунчев обрт\ (а према томе краткоднсвицу (ЗоШГсе <1' ћг^ег,* \Угп1ег8о18ННигп) зимски сунчев обрт). До сада се увек тумачило, да сунце, идући од полутара к северу (ил југу) кад дође до круга, који је за 234° °Д полутара удаљен, онда се оно иовраКа натраг к полутару, и с тога сам ја и назвао тај круг Повратником. Враћати и обртати није једно исто. Термине дугоднсвиг^а и краткодневица ја сам склопио по аналогији са равнодневицом , која је реч узета из народа. Мећу тим досад се обртом звао Гокб, који он назива иол (а пол у српском језику већ има свог значаја), и придев од њега има иолни. Обрт (за Го1и§) није лоша реч, јер се ту замишља оса земска око које се земља обрће, и он дакле у самом себи већ има и тумачење своје. Вна се, да земља око својих обрта није онако испупчена, као на полутару, и то он назива угнућв земљино. Ја мислим, да би сваки ученик Србин морао при том термину замислити, да земља на обрту овако изгледа:

Овамо спада и читање туђих писмена. И ако се скоро сва Европа служи латинским словима, то опет скоро сваки народ по гдекоја слова другаче изговара. Тако на прилику писме ј, Немци изговарају као наше ј, ал Франдузи као наше ж, Инглези као наше џ, Шнањолци често као наше х , и т. д. Исто тако писме сћ Немци изговарају као наше х, Французи као наше ш, Инглези као наше ч, и т. д. Па зар неби погрешно бнло, да ми Француску реч ја1оих (жалу) по немачки изговарамо јалоукс? Овамо спада и инглеска реч Јароп (Џапан а не Јапан), шпањолска Мех1ка нли тејјка (Мехика а не Мексика) и т. д. Наопако донесена реч неможе имати «право грађанства«, јер онда би требао остати и Пасаровиц место Пожаревац, Рагуаа место Дубровник, а нарочито Халон место Шалон, Сежден место Сегедин и т. д.