Просветни гласник

1

Али зар није то слаботињека практика? 0, озбиљност се мери по тежини суза! Но душевни мир одржава се у детету, а тиме и основа за успевање најбољих клица у детињем срцу. Оад питам: је ли лако такве прилпке створити ? Само под једним условом, ако се припази да буду ретке нрилике, које поправке изазивају. Какви смо ти ми господари прилика у школи и у кући, кад не можемо утишати таласе иротив којих емо се до сад борили? Овоме има само једног лека. У знаменитој беседи коју је Араго за успомену врлом Физичару Фурију говорио, баш у почетку находе се ове значајне речи: „Фурије био је у тринаестој години врло живахан и немиран, као што је већи део деце у тим годинама, али његова сва унутрашњозт беше од једном као пеким чудом преображена, чим је био зашао у изучавање основа математике." Да ли сам ја овим хтео да кажем да математика умирује бурну децу? Да ли сам при том мислио на још неке познате нам мирне математичаре? Не, за овако јевтин и недомишљен морал не даје нам права доцнији живот Фуријев, јер је он у таласима револуције био ватрен поборник народа и један од првих народних говорника, на чији је глас стотинама добровољаца хитало под заставу. 0 тога је и могао Араго да настави горњу реченицу са : к од како је иочео свој ирави иозив да осећа. п Чини се као да нисмо још ништа добили, ако из Факта, који .је пред нама хоћемо да се користимо у погледу васнитања. Ако чаробна сила управо лежи у томе, да дете, осећајући свој позив, буде како ваља, онда ће прво доба детињства остати без икаквихсредстава за управу. Сдруге стране врло је тешко решити питањо о позиву још за време детињетва. — Ми нећемо ништа од свега овог. Овде је само до тога стало, да сазнамо душевно стање тринаестогодишњег Фурија, које је на сву његову унутрашњост било од моћнога унлива. Ово стање је Интерес. А интерес је средство, које ихтити и иомаже одржању ред а у школи и у кући, које одстрањује све личне разузданости. А како може друкчије и да буде ? Интерес је стање духа који ради, коме једна главна мисао стоји над другима и у самосвести само сродне

изазива; интерес је оно пријатно стање када у здравој топлини здраве мисли ничу, расту и зру, а сазреле утичу благодетно на друге у великоме кругу. Па како је могуће трчати у просторије несташлука, како се може лармати, бунити, кад је садржина унутрашња тако благородна, здрава и честита ? Дајте ми у детету развијен здрав интерес, а ја вам гарантујем дзбро и честито развпће! Шта из овога следује ? Хоћеш ли да водиш у твојој школи одсечну управу, постарај се за занимљиву наставу, разлупај оне круте Форме наставе, које само сапињу дух, поштуј и пази индивидуалност твојих ученика. Како је лака дисциплина добром приповедачу! — Хоћеш ли у кући ред и поредак, умерен и смишљен рад у место еамовоље и раскалашног покушаја за свашта — што је највеће зло кућино, — постарај ее за интерес и занимање. Постарај се за довољно месга, предмета, алата, средстава и начина, времена, за с:;е што у границама твоје управе лежи, —- па неће онда ни на памет пасти твојој деци, великоме као и маломе, да те доводе у искушење, да мораш употребити строге мере. То је она мудрост, која зло у напред уклања. Она је у кући, школи као и у држави од великога значаја. Даровите мајке знају из искуства ову чаробну силу, која чини да се њиховој благој управи не може одупирати. И даровита госпођа Гизо доиста је сваку хвалу заслужила у том погледу са својим „породичким писмима о васпитању." Доиста је вредно читати беседу Кантову у „Критици практичнога ума", где беседникса одушевљењем хвали категорички императив : „Ваепитач, па био он отац или учитељ, може и треба с једнаким правом да узноси: интерес." Погледај етвар из ближе, па ћеш увидети, да интерес није само најбољи чувар граница управе, но и најбољи помагач твоме целом осталом раду Интерес је уједно гласник унутрашњег стања дечг*јег, који нам доноси извештаје о будућности детета. Кроз детињи интерес много је пута говорио, а по правилу вазда говори, будући ђеније детета, и благо њему, ако му се остави у овоме слободно уживање дечијег блаженства .