Просветни гласник

начелима општег народног васпитања и са захтевима иедагошким и реметити хармонију, које треба да има у општој школској настави." „Осим тога учебници ненаписани по каквом утврђеном програму не могу имати у себи довољно гаранције за своје одржање и чешће ће бити истискивани из употребе, него што би било нужно и корисно за образовање младежи, а свакојако на штету појединих писаца и државне касе." Ја сам често разбирао и мислио, на какав би се начин дошло до добрих учебних књига за наставу наших средњих школа, и мени се чини: да је први услОв: За сваку иоједину науку одредити добро омеђену коликоћу саме учебне материје с иогледом не само на стуаањ развитка млађаног ума, но и с обзиром на захтеве нашег јавног живота и да још додам у хармонији и у сагласности с осталим иредметима. Правац и дух, у ком се имају писати учебне књиге не може — по мом скромном мњењу бити други но чисто објективан, који је удаљен од сваког страначког духа, било то у погледу политичном, верозаконском или народном. Налазим за умесно и потребно, да се код ученика буде и негују патриотска, родољубива осећања; али ни једна учебна књига не би требало да — ма из далека — служи за ширење извесних страначких мишљења или нолитичних партија. — за које има највише прилика при писању Историје или Земљописа. Ја себи представљам цео поступак овако: Врховну управу узима сам Минисгар просвете са просветним саветом у своје руке.* „Осећа се жива потреба реФорме, али таке, која би посегла у ствар, у живце и крвоток школскога рада, која би прецизније обележила школски задатак и посао, и која би према њему и школску т. њижевност иребрала и удесила." Тако би се најпре преступило омеђењу сваке поједине науке, колико када, у којим разредима се има и мора предавати." Министар просвете пре свега позвао би сваког појединог про®есора и наставника, да поднесе тачно израђен програм, да разложи целу учебну материју, и да исту тако удеси, како би се за

једну, две, три или више година и разреда удесно распоредила. У главним погезима саставиће за сваку поједину науку просветни савет помоћу својих редовних, ванредних чланова а где треба свију осталих нроФесора средњих завода и Велике Школе програм, кога се имају поједини наставници придржавати. Кад стигну програми свију наставника, саставља се за сваку поједину науку стручан одбор, који пребира податке, што их је само један или други предложио и уврстио, оцењује, и ако се што нађе, да је од мање важности, одбацује, и тачан детаљан план и програм учебника утврђује се и јавности се нредаје. За тим поједине наставнике позива да напишу учебну књигу на основу тако утврђеног садржаја. Просветни савет може одма и Министру нредложити: да се неком опробаном и већ познатом писцу учебна књига на израду преда, или да се општи конкурс отвори, време да се назначи, за које писци имају своје руконисе поднети, при чем да се напред углави: да ни један рукопис не сме бити потписан од свога правог писца, но да се са мотом преда. У таком случају стручни одбор прочита рукописе за што краће време, за који посао на сваки начин хонорар се мора одредити, затимдаје своје мњење Министру и назначује, најбољи рукопис који ће се одредити за учебну књигу. Ако би се за више рукописа нашло, да одговарају цељи, не би било штете, да се сви приме, јер су сви по истом програму раћени, свима мора бити учебна материја по екстензитету једнака, али може бити по интензитету неједнака; у ком случају ће практика најбоље показати, која ће се књига највише тражити, коју ће сами наставници изабрати. Ту би требало онда хонорар на тај начин одредити: да се писцима сваке године према броју проданих комада књига известан део одрећене цене (40°| о ) преда. Кад се рукопие — био један било више њих — по поједином предмету прими , научно за добро израћен пронађе, настаје преглед друге комисије, коју бих ја усудио се назвати 3 филолошко - терминолошка." — Ми сви осећамо живо потребу, да се известни термини једном прецизи-

Види «Прооветни Гласникв ов. I. стр. 15.чИзвештај г. проф. Велике Школе Стојана Новаковића.