Просветни гласник

до стражње Индије и Сувдајских острва, с друге стране западно до Мадагаскара и јужно - источне А®рике. Ииа много података из ГеограФије биља и животиња из којих се врло вероватно изводи, да је постојао некад такав један југоиндијски континенат, који је назват именом Лем уриј а \ Но да је у опште морала постојатп једна праотаџбина човекова, и да он није домородац (Аик>сћ1;ћоп) целе земље , то нам пре свега казује позитивно знање, што су с мало изузетака скоро сва океанска осгрва нађена ненасељена, дакле да је прва појава човека морала бити негде на континенту, а затим и геогра®ија биља и животиња^ која и за једно и за дру:о опредељује праву отаџбину, одакле је после следовало даље ширење у друге нределе. Човек се почео ширити за тим по целој земљи , али но свој прилици то је морало ићи са свим полагано и мало по мало. Географско раширење разних људских раса може се најлакше и најнриродније објаснити претпоставком расељена лемурског острва. 2 То се расељавање морало на сваки начин отпочети још онда, кад је јединство расе постојало, јер баш у том расељавању могли би да нађемо узрок образовању различитих раса. Онако исто даклеЈкао што се пресељавањем и изолирањем биља и животиња нроузрокује образовање нових Фела, исто је тако морало бити и са сељењем људи. У новој отаџбини, под измењеним спољним утицајима климе, хране и т. д. појављивале су се нолагано, а врло могуће и после кратког времена, иорФологијске промене, које су неку извесну расу основале. И како човек готово у сваком погледу подлежи истим утицајима као и остали природни створови, то у овом иредисторијском ширењу треба датражимо природни иовод тако названом образовањураса. Оне,којибисумњалиудејство климатских утицаја, ваља упутити на приметну и подједнаку промену тела, којој подлежу Јевронљани носле извесног времена живљења у сједињеним државама америчким, па ће увидети, да је живљење од толико хиљада година на разним деловима земље морало изазвати онезнатне разлике, које примећавамо код појединих раса људских. Људи су се ирилаго- |

ђивали земљишту, а то ће рећи, у сваком поднебију задржали су неке извесне првобитне клице (особине) свога порекла, а неке су се, потиснуге спољним утицајима, тако измениле, да су најпосле са свим и ишчезле. И тако се на човечијем лицу сада свуда примећује оно, што су локалне прилике изазвале, а прави првобитни облик човечији по свој прилици је за на век се угасио. И ако према овоме узимамо људске облике као расе једне специје на супрот онима, који их сматрају као различите специје, ипак не кријемо да с тиме нисмо ништа добили у културно-историјском погледу. Но ипак расе нам се истичу с толиким својим сунротностима и н^једнакостима, да нам се ваља по најподробније с њима забавити. Великим процесом наслеђа развиле су се поједине људске расе у разним крајевима земље као такве сталне величине, да о промеии типа те расе, који је она хиљадама година раније наследила, не може ни говора бити, и једва ако би се могло признати неко извесно одступање у врло ограниченом обиму. И ово одступање бива само у толико, што се под измењеним климатским условима јављају и измењени облици. Тако н. пр, потомци јевронских досељеника у северној Америци добијају не само склоп лубање американске, него им за кратко време одужа и лице и врат. Да клима утиче на промену коже, то је свакоме познато,ане може се споритини то, да и облик лубање стоји у врло блиском односу са климатским условима и да од њих у многоме зависи. Но при свем да те промене нису толико јаке, да могу од пре хиљадама година наслеђене особине да пониште, и о томе не може бити спора. Сума свију ових посматрања може се свести на овоме: Премда су геогра®ски утицаји у прастара времена дејствовали на развитак огранака или раса, ипак је количина наслећених особина у новим седиштима свела- тај утицај на тако незнатну меру, да није више у стању да измени ма коју расу. Другим речима, према снази спољне природе, нрема снази геогра®ских и климатских услова стоји на супрот друга јача снага унутарње природе, а то је наследност урођеног карактера раса, који опредељује дела читавих народа. (СВРШИЋЕ СЕ)

1 Енглески зоолог Склетер првдлаже ово име због полумајмуна, који се у овом делу света налазио. 2 Хекел је чинио сличан покушај. Види његову: Историју иостања. Табл. XV и њено објашњење.