Просветни гласник

167

22*

Ова наредба не треба коментара. Два су вели, надзореика мадо, с тога се и та два укидају! Надзор је, каже се, потребан; с тога се укидају надници, а тај посао преноси се на администратнвне чиновнике у дентрадној канцедарији. Колико сам сазнао, укидање гдавних унравитеља школа била је ствар личних обзира. Радовановић беше умр'о. Само је био г. Мидован Спасић као јеДини главни управитељ. У оно доба он некако аванзова за начедника попечитељства просвештенија, и тако је нестало људи за главне управитеље. Закон је казао само оно што је већ било постојало. Истог даеа кад су законом главни управитељи укинути, излази „Устројеније основвих школа у Књажеству Србији," у коме се у глави осмој говори „о уарављању и надзиравшу основни гџкола." Овим новвм заковом од 22 Августа 1857 год. утврђено је, да „ради лакшег и бржег одправљања шкодских дједа, попечитељство ће просвештенија непосредни виши надзор и управу над основним школама при себи задржати; а за ниже надгдедање и старање о вотребама ншолским опредјељује се за сваку школу по један надзиратељ. По овоме: Да би се школе колико је могуће боље еадгледале, и попечитељство о пспитима, као и о труду и ревности учитеља, а напредку учеће се младежи, свједјевија имало, ПЈИљаће оно сваке године своје званичнике но посјећавању и прегдедању школа" \ — То је био део надзор. „Надзиратељ" који и давас нод именом „Старатеља постоји, има дужност, да се бриве о материјалној страни школиној, да присуствује испитима и да даје учитељу три дана одсуства. Он је још у неку руку контрола вад учитељевим понашањем и идењем у школу. С тога се у §. 41 поменутог устројенија наређује: „За надзиратеље школа бираће се најспособнији људи свештеног и мирског реда дотичне општине шкодске, коју ће дужност они, обште нодзе ради, безплатно одерављати. Надзиратеље бираће саме општине у споразумљењу са свештенством и надлежном нолицајном влашћу, и свој ће избор попечитељству просвјештевија на одобрење подносити". 2 ) На 4 године доцније јавља се у школској управи нашој врло важна промена. Највишим решењем од 4 Новембра 1860 год. № 263 а по предлогу савета без икаквих мотивација наређује се: „Да се воеечитељство вросвете, које ће и у вапредак остати одвојено за себе, има звати „уирава иросвете ", попечитељ просвете Т уаравитељ иросвете ", који да ') Нов закон овај израдио је г. Милован Спасић, а протк седатгм, совета СтеФан Стефановић и главни секретар совета 2 ) Збор Зак. X Стр. 73. 3 ) Ову наредбу противпотиисао је као Књажев представи; закона XIII стр. 158.

има 1500 талира годишње пдате, а у осталом сва права и дужности једног попечитеља.) з Закон о уређењу централне управе од 10 Марта 1862, а доцније закон о устројству основних школа од 11. Сентембра 1863, све је старе установе школске оборио. Он поново потврди укидање главни управитеља школа и главног инкспектора. На место тога уђе у закон о централној управи, да министарство просвете врши и надзор школски. А законом о устројству основних шкода од 1863 (овај закон још данас вреди) место свега паређује: „За понајближе старање о школским потребама бира школска онштина школског старатеља, и представља га дотичној полицајној власти на одобрење (§. 12.) Нужне мере и наређења за надзиравање над школ.ама и учитељима ироиисаЛе се особитим законом" (§. 13). Тај обећани закон чекао је све до скора, јер тек 25 Јануара ове године поднеоје министар просвете и црквених послова г. Бошковић народној скупштини у Нишу држаној пројект закона о надзору основних школа. Све до 1873 год. секретари министарства просвете и црквених послова вршидису шкодски надзор над свима основним, а често и многим средњим шкодама. Те године ондашњи министар просвете г. Ст. Новаковић, одступио је био од старог обичајаиео послу школског надзора изаслао је неке млађе проФесоре средњих школа, ову еракшку задржали су доциије, више или мање сви еотоњи министри просвеге. Прошле године покушао је министар просвете г. Бошковић да за београдске средње школе удеси стручан надзор, одредивши неке ероФесоре Велике Школе да ерисуствују испитима у средњим школама, а из предмета које они на катедри заступају, или који су њиховој струци врдо сродни. Ето тако се још дан дањи врши у нас школски надзор. Ја мислим да не треба много речи трошити за доказивање да је овакав надзор непотпун и нецелисходан а према нашим специјалним приликама у многоме нромашује цељ рад које се чини. Ако се вратимо на принципе које у почетку издожисмо о школском надзору, видећемо да је садањи шкодски падзор чисто уираван, а ни најмање поучан. Овакав надзор према нашим приликама не доноси школи користи. Највећа корист од њега је та, што људи изаслати од стране министарства сапотписали су га Књажев представник СтеФан Марковић, пред1Ков Живановић. и попечитељ инострани дјела г. Филип Христић. Види Зборнпк