Просветни гласник

са белешком важнијих појава и догађаја у заводу, ири чему ее помнње, кад је ко од одабранпјих лица и школских старалада и надзорника иоходио школу. Како је Новосадска гпмназија једно од најзнатнијих средшита, у којима се гаји наука и просвета у оностраног дела сриског народа, мислнмо да ћемо угодати нашим читаодима ако еаопштимо у овом листу имена г.г. ироФееора тога завода са означењем предмета које предају. Тако г. Васа Пушибрк управитељ служи 15 год. и предаје Математику у VII и VIII разреду ; г. Филнп Обркнежевић служи 20 година и нредаје Латински у VI и VIII. — грчки у VI, красиоиис и цртање у I — IV ; г. Светозар Савковић служи 15 година и предаје немачки у III, VI, VII и VIII. историју у VII и земљопис у III; г. Александар Сандић служи 14 година и предаје сриски у III'—VIII, и мађарски у III; г. г Бор.,е Дера служи 13 година и предаје латинскп у II, грчки у VII и мађарски у II и VII; г. Стеван Лекић служи 11 година и предаје латински у III и VII и грчки у VIII.; г. Милан А. Јовановпћ служи 7 год. и предаје мађарски у IV, немачки у IV, историју у IV, V н VIII и земљопис у I; г. Андреја М. Матић служи 5 год. и предаје математпку у I, III, и V, и Физику у III и VII; Милан Ћирвћ служи 5 год. а предаје пауку о вери I — VIII разреду; др. Милан Савић служи 4 год. а предаје латински, српски и мађарски у I, историју у VI и фплосо Фију у VIII разреду; г. Јован Грчић служи 3 год. а предаје латински у IV и \ I, н грчки и немачки у V разреду; г. Марко Кречаревић служи 3 год. а предаје мађарски у V, VI п VIII, и природопис у IV, V и VI. г. Стеван Милованов служи 2 год. а предаје Математику у II, IV и VI, Физику у VIII и земљопис у II разреду. Пада у очи, што су једни истн иаучни иредмети по разредима раздељени на више проФесора. III ГЕО^ЛОШКИ ОДНОШАЈИ 8АПА.ДНЕ БОСНЕ. Као што ппше ,Дјепас" у свом 27. броју о. г., читао је 11. пр. м. у Југословенској Академији наука у одсеку математичко-природословном професор, и члан академије др. Ћ. Пилар своју расправу о геолошким одношајима западне Босне. Из те расправе саопштавамо ова места: Босна се може бројати у земље, које су у геолошком погледу врло различно развијене. Напротив тектоника заиадне Босне веома је једноставна. Састав поредних „бора," које теку од југо истока на северо-запад и које еу више мање ваздухом и водом растрошене , означава иокраинско лице тога краја. Занимљиво је ту једино то, што сада онде где су биле хрбатне „наборине" (АпМкНпа1ае) леже простране долнне, које напоредо иду с главним планпнама, а тамо, где су боре затварале првобитно дубоко корнто , тамо сада стоје врховн планински. Ти

одношаји, на ирви мах неразумљивп , постали су тако што су дуж антиклиналне црте Јгибањем дна настале пукотнне у дуљину, које су ерозијом, по времену, до своје садање ширине и дуљине нзроване. Према том свом постанку устројена је велика већина босанских планина тако да им је врхунац из најмлађих мезоичкпх слојева (из креде) састављен, а јурска и тријаска Формацпја сачпњавају среднну и иодножје. Заједничка пак иодлога јесу палеозоичке Формације, које се виде у врло дубоким зарезпма, а ретко се где до неке виспне усиињу. Поменути једноставни слој западно-босанских планина мора иасти у очи и нестручном лицу , ако иоле пази, а особито на брегу Осјеченнцп у Црвљевпцн планини, на Маловану и на многим другим. ХидрограФски одношаји западне Босне стоје у тесној свези с наведеним слојем иланина. Ако плаиине одговарају некадашњим антнклиналама, онда кречне Формације, нз којпх планине састављене морају битп коритаста облика, онако су од прилвке једна поврх друге наређане као гомила чинпја. Свакадолина затворена планинама поменутог слоја има мали оток испод планинске масе, иретпостављајући, да излаз врста на протнвној страни иланине има мању надморску висину, те да се те врсте услед пространа темеља престану на свима тачкама покривати, једном речју, да постоје подземни канали. На тај начин одваја се вода Шеварева блата и Ливањскога поља иепод саме Динаре у дубље положеву долнну Цетину. Слични су односи код већине затворених котластпх долппа западне Босне. Поменути подземни канали нису од вајкада постојали, или нис.у бнли довољно раширени, да одводе све атмосФернчне обронке који падају у подручју загворенпх долина . Тада су те долине биле пространа језера с особитом својом Фауном. Могло се је и то догоднти, да долине , које имају свој одређен оток за дуго времсна опет се у језера претворе, кад им се подземни канали зачепе или оброне. Сличних прпмера имамо у „крашким" крајевима из најновијега времена. Неке од тих затворених долина, које су у миоденеко доба биле језера, изгубиле су с једне страпе ерозпјом свој каменп иас, те су сада делови савскога норечја. Тако н. ир. миоценско језеро јајачко , бихаћско, санскомостско, чажннско, бањалучко и т. д. У геолошком ногледу Босна је налик на источне Алпе. Поједпне палеозичке Формације не могу се обично једна од друге разликовати , ван у онпм ретким случајима, где има окаменотина. Све су значајне са свога богатства у рудама, са својих дебелих белуткових жица и особито са свог еруптивног стења. Међу последњим најзанимљивији је код Јајца кварцдиорит с различним ирелазима у гранитоидно стење. Угљена творенина може се петрограФски распознати по својим црним и црнкасто сивим кречњацима, пермска Формација пак по шуиљикастим кречњацима , гипсу и црвенкастим несковитнм у-