Просветни гласник

1

жица са више од 50 страна у великој осмини и чпни ири.јатан уиечатак садржином и расиоредом материјала, Најпре долази у њему подужи чланак ироФесора Светозара Савковића под насловом Повесница образованости. У овом чланку г. Савковпћ је живо и прегледно разложио научне методс по којпма се обрађивала повеснпца образованостп људске, н давшн карактеристпку најзнатнијих писаца на том пољу код Немаца, Француза и Инглеза, показао је у кратко слабе и јаке стране методама којпх су се држали. „Као што у природним наукама, веди г. „Савковић, нпје било довољно упознати само сиољашнп из„глед минерала, биљака и животиња, но се проучавање до„тле настављало, док се нису пснитали закони, по којпма „се равна фпзички живот и највнших органских облика, „—тако нп иовесннци света иије довољно знатн само „спољашне појаве, само нросте догађаје, но се морају још ,проучити законп којн владају тим догађајима. И опет даље: „Биће образованостп има две осо„бине: сталну и ироменљиву. Стална је у томе, што „основни састојцн образованости вазда остају псти, „ма колико јој се облицн мењали . . . Променљива је „пак у томе, што је процес развитка културе вазда у „току, што она прелазн од једног народа на другн, из „једног времена у друго. „Сва образованост, како вели немачки! пнсац „Јодло, није нншта друго, но у извесннм околностнма „до особите јачине (ннтензпвности) помножена тежња „у човека, да своју особу и свој живот осигура протпву „непрнјатељскпх сила прнроде н противу антагоннзма „осталих људи, да подмнри своје како реалне тако и „идеалне потребе, и да што више развије цело биће „своје. Ове црте леже у самој бигностп појаве, н из њих „се дају извести четири основна одношаја, који равнају „целокупном садржнном културнога развитка, на које се „дају свести све иојаве, и које су основпца за сву даљу деобу. „А ти одношаји јесу: „1. Борба човека противу природе и поступно са„влађивање ирнроднихсила радњом и техником људском ; „2. Тежња човека да ступи у организовану зајед„ницу са себи равнима, и да образује мање или веће со„цпјалне и политичне задруге. „3. Међусобнп одношајп и борба појединих зајед„ница, које су постале услед номенуте тежње ; „4. Тежња човека за идеалом. „Ово су она четпри стална момента у бићу обра„зованостп. То су четири мирне тачке иосред њеног не„прекидног тока. На ова четир основна одношаја на„илазимо свугде, где год само говора бити може о „разви Јку образованости , и на њих се даје свести сва „разнолика радња људска, која носн на себи обележје „културног подвига" и т. д. 1 Види Б1е Си14иг§е8о1псћ4зоћге1ђип§, гћге Еп1тске1ип§ иш.1

После ове с научном критпком израђене кратке расправе г. Савковића долазе у Извештају Новосадске гимназије наштамиане наставно-статпстичне белешке, и то : о властима п старешпнству Гимназпје; о проФбсорској колегији с означењем наука које сваки наставник и с колпко часова у ком разреду предаје; о наставном плану за сваки поједнни разред; о темама за ппсмепу радњу из српског језика, прн чему са особптим аадовољством бележимо теме, као што су ове за V разред: Смрт Ераљевпћа Марка (ио народној несми) , Ираклије на раскршћу, Ераљевић Марко и Муса Кесеџија, Мушицкова, Стеријна и српска народна песма о Видову дне, садржај Мажуранићева епа, Слрт Сманл-аге Ченгића; иза VIразред : Смрт мајке Југовића (красоте несме ове и врлине српске у њој), — Кад млпдијах умријетн (разматрања по то; песмп Бранковој), Последице битке косовске за народ српскп и за тадање суседне државе, Преглед певања ГЈНдулићева Османа (у облпку расправе). За VII разред: вредност познавања језика сгаро-словенског, Рим п Картагина, Француска и Епглеска, Милош Обплпћ у српскнм народннм песмама, Чиме се највећма одлнкују Јелинп међу осталим народнма старог века, (Ј)отд плтрнарха Конгстднтннд грдда слоко на врЋЕМН1|л н Да^дру пз рукоппса — Супрасалског. И најпосле за VIII разред : Јелпни прославпше се умљем и знањем, Римљани сплом и оруашјем, — слава јелннска надмаши славу римску, 0 апологијп Црнорисца Храбра, Сократ у Јелипа — Доситије у Срба, Омирове песме у Јелина и народие у Срба (последице им за народност и књижевност једних и других), Ношо поп зхМ па1иб 8е <1 зиае паМош ас ра(;пае. Даље у извештају долазе важније наредбе и дописи, учевна средства (библнотека и кабинети са сппском прпложника који су што Гимназијп поклонили), извештај о св. Савској беседи у корист сиромашнпх ученнка, имена ученика штипендиста (благодејанаца) пз разнпх заклада, оцена владања ученпка и њиховог успевања из обавезних предмета; статнстпчки иреглед ученика за 1879 1880 годину, при чему вредно је споменути ове бројеве: Уппсано је свега 218 ученика, од којих је до краја годпне оставило школу њих 10. А по поједпним разреднма подељен је број ученика овако: у I 47, у II 45, у III 25, у IV 32, у V 26 , у VI 17 , у VII 14, у VIII 12. Од испитаних ученнка нроглашено је њих 166 способнпма за прелазак у впше разреде, 24 имају да понављају иепит, а 16 имају да понављају истн разред још једну годпну. Међу уписанпм ученицнма било их је од родитеља којн припадају: 67 реду интелигенције, 12 војннчком, 25 економном , 97 трговачком и занатлијском , а 17 послужитељском и радничком реду. На навршетку нзвештаја стављен је летопис Гимназије за нрошлу школску годпну г РгоШет. Уоп Бг. Рг. Јос11 1878.