Просветни гласник

169

извесној струци, то су изузетци, и на те се не сме обзирати онај којм прави законе за редовне нрилике. Хоће ли се Факултетско образовање узети за мерило стручности или не, друга Је ствар. Наше је, да обрагимо пажњу на то, да је према нашвм приликама стручност у школскоме надзору неопходно нужна. Без тога не може надзор бити ни поучан ни одговоран. Што се Формалне стране тиче, за нас требало би усвојити и непосредан и посредан надзор. Неаосредан надзор требалобиоставити општини, пошто она приноси знатне жртве за школу и пошто су њена деца у гаколи. Но требало би промислити, да ли се не би овај непосредни надзор могао комбиновати са општинском и среском власти. Посредан надзор остаје држави и њој је до воље и потребе коју осећа да прави више ступња надзора. Може бити два, три, а ево у Белгији седам. Само треба велика обазривост прн овој комбинацији, да виша надзорна власт не кочи точкове иижој власти, као и да нижа власт не прави илузорном све наредбе више надзорне власти. Велика је вештина удесити у овоме потпуну хармонију. Као што хармонијски рад у овом погледу може бпти врло корисан , исто тако може бити од неизмерне штете дисхармопија. Још нам остаје с Формалне стране да размислимо о личном или кораоративном надзору.

Као што смо виделн у Белгији је личан надзор, почев од општине до главног инспектора. Тамо поједина личност врши цео посао надзора. Тако је и у Немачкој. У Швајцарској^напротив усвојен је систем корпоративан. Овде раде све одбори. Према нашим приликама непосредни надзор, а специјалио материјалну сграну, требало би поверити корпорацији (одбору). Замашно је пигање: који да бира тај одбор; да ли опшгина, да ли општина и власт надзорна, да ли обојер Посредни надзор непремено морали би поверити личности, пошто у нас метеријална је немогућност за такав надзор образовати довољан број корпорација. Са увођењем редовног школског надзора мора се изменути и положај и одношај учитеља нрема општини и државним властима, с тога ваља и у том погледу особито пазити, да у великој ревности за строгим надзором не изгуби се сасвим самосталност учитељева, да он не постане само излншан школски намештај. С друге стране да се тачно одреде границе учитељској самосталности, као и делокруг самога надзора. Сва ова питања ја сам само покренуо у намери, да се осветли ово, по школу веома важно питање, које је већ сгављено на дневни ред. И ако сам и најмање томе што допринео, бићу врло задовољан. Ј*-

БЕ^ЕШКЕ о просвети И ШКОЛАМА

I ОД Г. РЕКТОРА ВЕтЛИКЕ ШКО^ЛЕ ДОБИ.ЛИ СМО 25. ЈУНА О. Г. ОВО ПИСМО УПУКЕНО в Госиодину иредседнику Словенског Добротворног друштва у Петрограду ! Г осиодине, Велика школа у Београду примпла је преко господпна проФесора Кулаковског 368 свезака руских књига, к0 Ј е јој је словенско добротворно друштво послало на дар и Савет Веливе Ш коле донео је одлуку, да се словенском добротворном друпггв/ изјави најтоплија захвалност на овоме дару, као новом видљнвом знаку словенскога братства и узајампости. Ја вас господине председниче по овоме молим да би сте изволели код словенскога добротворног друштва бити тумач ове захвалности Велике Школе и њеннх прсдставника као п њпхове молбе, да словепско добротворно руштво и у будуће помаже Великој Школи у кртењу

пута, који води узајамном блмжем позпавању српског и руског народа. Прнмите Господипе председниче уверење о моме најдубљем поштовању." II — Добнлп смо већ штампан „ Извештај о сраској великој гимназији у Повом Саду за школску годину 1879 —80." Како се школска година и у Угарској завршује сада крајем месеца Јуиа (по новом календару) а не крајем Јула као што је до скора било, то су у Новосадској гимназнји испити довршени н ученици се на двомесечии одмор разишли 15/27 Јуна, кога је дана држано у Саборној Цркви благодарење, а затнм је у гимназијској двораин била школска светковина. Тога даиа већ је и поменути извештај био готов и раздаван је. Како аам је до просветног напретка наше браће с оне стране Саве и Дунава много стало, не пронуштамо из Извештаја Новосадске гимназије саопштити у нашем листу неке важније белешке. Овај извештај лепа је књи-