Просветни гласник

138

којих је свака 8' дугачка, у II разреду женсках школа седи 95 ученица у 12 скамија од 8' дужине. Осим две собе све су остале спрам броја ученика веома малене.

г) женске школе оскудевајуу напама, рачунаљци и сликама за нознавање природе (зоолошким и ботаничким). Благодарећи Вам" и т. д.

VIII

ИЗВЕШТА Ј г. РтЕВАНА ^ИРКОВИЋА, ПРОФЕСОРА Ј1иЖЕ риМНАЗИЈЕ ЈБаВАЧКЕ, ОД 21. јЈунА 1879. г. Г. Ст. Мирковића, који је имао да прегледа 39 школа у шабачком округу, поднео је потпун извештај, у ком је изложио, какав је где успес постигнут, како деца где иду у школу и т. д. У опште за тнм примећава ово:

„Пошто сам у појединости навео све, што мислим да је нужно било, да се што потпунији преглед добије о стању школа шабачког округа у овој години, сада ћу још у кратко да изложим и моје неке назоре како да се поправи стање наших школа, који су назори поникли баш из утисака, које сам добио приликом прегледања основних школа. Познато је, да према броју житељства сразмерно мали број деце добија основну наставу. Кад би се завела обавезна настава, добили би се много повољнији резултати; али обавезној настави стоје још јаке сметње на путу. Поглавита сметња лежи, мислим, у томе што су школе ретке, па усљед тога много удаљене од ђака, те је тим отежачо издржавање ђака. Али има доста места, где такова сметња не постоји; у Мачви су н. пр. баш ретке оне школе, у којима ђаци због удаљености морају и да станују; ту би дакле готово сва дорасла деца могла походити школу, и изузетке у смислу § 5. устр. осн. школа ваљало би свести на најмању меру. Данас пак чини ми се, да не походе школу ни сва деца, која би по § 5-ом дужна била да је походе. На много места дознавао сам, да се при уписивању нека деца изостављају, која би по § 5. требала да се упишу: да се нека већ уписана деца из буди каквих узрока исписују; осим тога, многи родитељи самовољно без икаквих узрока задржавају децу од школе, па им се у томе врло слабо на пут стаје. Што се тиче изостанака, ретка је управ школа, где сам наилазио на мали број изостанака. У Дреновцу, Митровици, Салашу, Засавици беше узрок поплава, у Бадовинцима разграђене њиве; али и по другим местима, где не беше оваквих узрока, изостанци су чести. Учитељи су о томе извештавали кметове, а по потреби и среске власти; али власти може бити нису могле да спрече ово изостајање. Да су кметови тачно примењивали све ступње и оне благе казни § б-ог устр. основ. школа, без сумње би се знатно смањио број неоправданих изостанака; али није ни то чињено.

Нека се само сравни број неоправданих изостанака са сумом, која је од казни за изостанке унешена ове године у школски фонд , па ће се и с те стране прибавити уверење, да је број изостанака несразмерно велики нрема покушајима да се опи смање. Сељаци у опште не радо дају децу у школу, а што се ова одвратност палази још у већем ступњу код оних, који су много удаљени од школе, није никако чудо за онога, који зна, како се јадно издржавају она деца, која због удаљености станују у школи. Расписом од 31 Августа 1869. „о заједничкој храни деце" препоручује, се да се саветпма приволу родитељи, да заведу заједничку трпезу, како би деца добијала бољу храну. Ја, овом приликом, не само да нисам наишао на такав начин храњења у оним местима где деца у гаколи станују, него нисам наишао ни на трагове, да су у томе погледу чињени какви покушаји. Корист од тога што се у распису препоручује, тако је јасна, да се не би ни најпростији родитељ томе опирао; осим тога, мислим, да не би тешко било ни извести заједнпчко готовљење свежих јела: ако се не би тога могао примити учитељ са својом породицом, могао би Фамилијаз помоћу саме деце а под надзором учитељевим готовити јело, или друго које за то погођено лице. Ја сам у Подрињу видео у неким школама, где деца у својим лончићпма сама себи готове јела, кувајући пасуљ и друго вариво. Искуство из прошла наша два рата, даје нам такође уверења, да заједничко готовљење јела није баш тако тешка ствар. Кад би деца поред науке и васпитања имала и удобан стан у школи и добру рану, без сумње би нестало све одвратности многих родитеља према школи. Као год што са посећавањем школе лоше стојимо, исто је тако и са подмиривањем школских потреба. На много места жалили су ми се учитељи, да им се дрва или по све неуредно или никако не добављају, (у Накучанима морао је учитељ у Децембру и Јануару распустити -ђаке због тога, што није