Просветни гласник

139

било огрева); исто се тако натеже и с Фамилијазом. На неким местима пдаћали су учитељи сами Фамилијаза или куповали креду и остали ситнији материјал школски. Над стварима школским не држе општипске власти никакав преглед, па се с тога о несталим стварима често не зна, ни кад их је несстало, ни ко их је упропастио. Бага они који су набавили ствари, нити истражују нестале, нити набављају нове; јер се код вас обично сматра као туђе све што је општинско. Свима овде нобројаним незгодама, са којима има школа да се бори, мислим, да је по највећи узрок тај, што је ближп надзор школа предат не само у нестручне руке, него у руке које су иначе другим пословима, тако рећи, оптерећене. Треба да има сваки округ по једног нарочитог стручног школског надзорника, па да овај више пута преко године походи све школе, а нарочито оне у којима би налазио мање јемства за уредан школски рад, било због самих сељана, било због учитеља, и да се притом стара о тачном извршивању свију законских прописа тичућих се школе, па где томе не би помогле његове личне представке и опомене, ту да му извршне власти у помоћ притеку, у кратко: да прими све старање о школи, које је до јако падало на терет окружеим и среским надзорним властима. Овакав надзорник имао би без сумње доста посла у својој дужности ; но ако се таково надзорништво не би могло установити због великих издатака или из других узрока, било би од велике користи, кад би се иста дужност, само у мањој мери, предала управницима средњих гакола, па да ови заједнички с полицајним властима воде старање и надзор над школама, и да се у раду заједничком потпомажу. Управници — како пису оптерећени са многим часовима'—моћи ће свакад у недељи имати бар по један дан слободан, који би тада могли употребити на на посету које основне школе; а и трогакови око похођења гакола могли би се смањити и упростити тако, да сразмерно не буду много већи од оних, који се већ чине на годигање школске надзоре. Поред поменутих узрока слабога стања наших школа, многи приписују ово и недовољној спреми нагаих учитеља. Ако је тако, онда се ваља постараги, да се и та сметња уклони. Колико сам имао прилике да оценим учитеље, ови су сви више или мање једнаке скособности; са свимслабих као и сасвим добрих има врло мало. Отпуштањем не би могли дакле поправити основну наставу, пошто би на скоро могли лако остати без учитеља. Него мислим да би ваљало испитати шта још А , недостаје нагаим учитељима за потпуну спрему, па им у томе давати поуке, као гато је то једном и чињено у Крагујевцу за време Ферија. Осим тога ваљало би по окружним местима

установити учитељске зборове, у којима би се они узајамно обавештавали и поучавали, и ва којима би могли и проФесори средњих завода држати стручна предавања из оних предмета, у којима су они понајвигае у назатку; даље би ваљало живље настати, да се набаве педагошки листови и за њих поучне књиге, па строжије истраживати да их учитељи читају, и њима се користе; па најпосле треба им чинити и олакшице у њиховом гаколском раду. Многи су ми се учитељи жалили, да губе много времена пишући дневнике рада, а могли би то време употребити на читање. Ја од моје стране, разгледајући, шта је у истим дневницима написано, добио сам то уверење, да је незпатна корист за учитеље за онако вођење дневника. Тамо су записани све само темати н. пр. о ваздуху," „о води," „о чувању здравља" и т. д. Ако је свакако потребно, да учитељ записује оно гато предаје, онда нека пигае то унапред пре гаколских часова; нека у Форми лекција израђује оне исте темате, које је у дневпик рада онако у кратко записивао. На то ће потрогаити јога много вигае времена, него на деевнике, али ће бар имати и вајде отуда. Осим тога, нешто им је отежан рад и самим распоредом и школским књигама. Српска Граматика по моме мњењу не треба да се у оноликој опгаирности предаје; познавање видова речи оставио бих чак за онај разред, у коме се учи граматика; са апстрактним појмовима не бих мучио недораслу децу. Има н.пр. између једних истих видова речи финих разлика, које деца не могу лако распознати; са простом дефиницијом, какву учитељ о распознавању видова речи деци даје, тешко је обухватити све речи једне исте врсте, а има их које су по облику истоветне, а по употреби у реченици долазе у ову или ону врсту речи и т. д. У кратко: познавање видова речи није тако лака ствар; ђак треба да добро изучи и етимологију и синтаксу, па тек опда да му буде могуће поуздано распознати врсте речи.—За рачун има Рачуница од 1878 године, и опширније написана од 1875 године; осим тога има нрво, друго и треће Практично предавање. Ово би се могло сматрати као обилата помоћ, али неспремна човека доводи та множина још у већу забуну. Тројно правило са осталим на њему основаним правилима није, бар за сад, никако за ђаке наших основних школа; јер да га ђак изучи онако, како би се њиме у животу могао свестрано послужити, потребна је и већа претходна спрема ђака и зрелији ум. Међу многим узроцима, зашто ђаци основне пшоле долазе у средње са недовољном спремом из Рачуна, један ће бити и овај, што је се у распореду за Рачун хтело, да ђак пд свачега по мало научи из Рачуна. Ђак основне школе треба само темељно да изучи четири вида рачунања са целим бројевима и десетним и простим разломцима, разумевајући ту и практичну