Просветни гласник

140

примену, па ће онда не само с бољом спремом доћи у средње заводе, него ће отуда иматп веће користи и онај, који осим осповне не буде даље походио више школе, јер ће знајући темељно ова четири вида рачунања моћи израчунатп и онаке задатке, који се нпаче израчунавају по тако званом тројном нравилу. Рачупска су правила кратка, и мало их је на броју, па због тога се ђак мора са неком методом вежбати у израчупавању многпх и сваковрсних задатака. Узевши то у обзир и оскудиу спрему нашпх учитеља из Рачуна, ваљало би да у Рачуници има много више методично уређених Рачунских примера и задатака. —У Природним наукама немају учитељи такође добре спреме, па су ипак и до данас остављене школе без нарочитих књига из те струке, те се неснремни учитељ мучи, шта ће из тога предмета да одбере и иредаје ђацима и т. д. Пошто је школским надзорницима дужност не само да надгледају, како учитељи врше посао, него да им у томе дају и поуке и обавештења: то је онда и зарад самих учитеља потребан чешћи стручан надзор, као што сам горе већ напоменуо. У данашњим приликама дужни ћемо бити по најпре ми, који у недовољпој спреми учитеља налазимо такође један узрок, што су нам школе назадне, да им идемо на руку у њином спремању и да им уклањамо сваке сметње у њином раду, па онда још озбиљније да потражимо рачун од њина рада, а по моме мњењу већина наших учитеља има већ толпко претходне спреме, да ће, ако им и ми од наше стране

ПРЕДЛОГ ЗА : РЕФОРМУ

I .... Кад пропутујемо кроз Европу и Северну Америку, па испитамо на месту друштвено стање, развитак и напредак разних народа у разним гранама науке, индустрије, трговине, и т. д., —морамо Доћи до тог жалосиог заклучка, да смо много заостали, на путу свестраног нашег напретка, и да треба да се једном пробудимо, па да озбиљно почнемо радитп. Независност, рад, устав и школа, то су главни стубови народне зграде, па имала она ма какве државне границе Наше школе, ма да и јесу 'уређене по плану немачких школа, за које се данас мисли, да су нај-

припомогнемо, моћи за краће време постићи и оно, што им сада недостаје да потпуно своме позиву одговоре. Дакле да ресумирам: Треба, где год је могуће, ослобођење од похођења школе свести на најмању меру; строго надгледати да уппсивање и исппсивање ђака буде.правилно и тачно; не дати маха родитељима, да самовољно задржанају деду од школе; укратко: начинити паставу бар у оноликој мери, колико то закон допушта потпуно обавезном; с друге пак стране уклањати, пли што је више могуће смањпвати тешкоће које деца морају да подносе при похођењу школе, па строжије нагонити мештане, да прибављају све што су по закону дужни да за школу прибављају; најзад, и учитељима да се сваким могућим начином иде на руку, да се боље усаврше;—а зарад остварења свега тога иреко је нужно, да се већ заведе ближп али стручни надзор нашпх основних школа. При садашњем моме похођењу школа ја сам прибавио ово уверење: наша основна настава понајвише болује од тога, што је запуштена; али су сви услови ту, да се она живим заузимањем и надзорних власти и самих учитеља и других родољуба и приЈатеља просвете нопне на ону висину, на којој стоји она и код других просвећених народа. Благодарећи на поклоњеном ми поверењу јесам" и т. д.

боље у Европи, ипак не дају младим људима оне реалне користи, које после дуговременог тешког рада с правом очекују. У данашње доба чујемо већ где се говори не само код нас, него и код наших учених суседа, да ваља што пре реФормисати јавне школе. Не само мајке, него и оцевп, који се брину о здрављу своје деце, туже се, да су деца оптерећена нрекомерним умним радом, и сваковрсним школским задатцима. Туже се с друге стране начелници разних државних управа, и управитељи разних грана радиности, да млади људи излазе из школе у практични живот с високоумљем, а са врло малим корисним знањем

— РЕФОРМУ Ш^ОЛА У ОПШТЕ, ОСОБИТО ЗА ШЈ^ОхДА У СхЛОВЕНСКИМ ЗЕМ^БАМА ОД Г. К>ЈЕТОМА ОСТОЈЕ-ХОДИЛБСКОГ (превод с пољског)