Просветни гласник

184

код Јевреја) и хоџе (учитељп код Арапа и Турака) имају право кад'кажу деци, да попављају у школи сви на један мах оне речп*,'које најпре они сами изговоре јасно и јаким гласом. Деца воле викатп, јер то развија органе за дисање, а за тим то је и за. њихово ^здравље. У прва два или три разреда „Општих школа" начип гласног нонављања лекције коју хоћемо да деца науче на иамет, може бити корисно употребљеп. У вишим разредима тај начин може бити модиФикован. Овде пам ваља казати неколико речи о собама за предавања и унутрашњем њином уређењу. Собе у којпма ће бити дозвољен децп неки покрет, морају бити" веће , нето собе, где ученици седе наједном месту. У место неудесних клупа, предлажемо писаће столове, за сваку двојицу ученика што седе један до другог. Четири таква стола смештена један иза другог, са утврђеним за њима столицама, образују групу од осам ученика, код којих је на овај начин приступ непосредно отвореп. У свакој групи од 8 ученика, наставник ће изабрати једног од бољих ученика, који ће читати у часовима учења на памет, полу - гласно неки задатак, и стараће се да обрати на то пажњу осталих 7 ђака. Не ваља се плашити да ће се произвести каква забуна, кад се чита гласно, и кад се више група у исти мах разговарају. Иа друштвеним забавама говоре више пута у истој соби високим гласом и у један мах више лица и то свака група о каквом другом предмету, а то им опет не смета да се међу собом не споразумеју. У основним п средњим школама ученици амају још два пут после подне слободно, осим недељеКао изговор за ово редовно прекидање учења, јесте потреба одмора после тешког рада; али у самој ствари овај је одмор дат учепицима да израде и да науче код куће веће школске задатке. Нема сумње, да резултат ових одмора, није ништа друго, него занемарење школских дужности и вешто створена потреба овог периодичног пренебрегавања. Нема завода у свету у коме би се могао без казне давати тако чести одмор. Понављамо , да су млади људи дужни навпкавати се још од малена на редован и обвезан рад од 8 часова дневно. Ученици, који су навикли се на одмор, даваће га себи доцније сами; У вишим ће школама перподпчно занемаривати науке, а радећи телесно, светковаће готово сваки понедеоник. Ми хоћемо да оставимо младим људима Ферпје и нразнпке; шта више Ферије могу бити и продужене, али одмор у обпчпим дапима седмпце, сматрамо, пе само да није потребан, него да је и на штету. Недеље и празници нека буду за ученике као дани

одмора и увеселења, а не као прилика за непотребпо пренебрегавање наложене им дужности. Човек у младим годинама учи се и онда кад се забавља; истина он може онда научити и оно, шго је зло, али наука, да би била корисна, не мора да буде досадна, или да мори. У доброј подели времепа, школске науке могу бити тако распоређене, да свакп научни предмет, који наступа, може служоти за пеки одмор после предмета, који му је предходио. На тај начнн 8 часова могу бити пријатније и корисније употребљени, него по кад кад 6 или само 4 часа. Надамо се, да ће се родитељи и деца лако сложити са нашом системом наука; теже ће пак пристати на ову систему наставници, због знатно увећаног школског времена. У свакој се струци може радити дневно по 8 сахати. Истина ми смо се навикли, да сматрамо умни рад као тежи, него ручни, али то је без икаквог основа. Предавачи и учитељи, којп су плаћени за сваку лекцију, срећнп су, кад могу наћи дневно да по 8 часова предају. И сами проФесори виших школа, који имају само по неколико часова недељно у школи за јавно предавање раде код куће по неколико часова дневно, да би спремили своја предавања. Учитељскп рад осповних и средњих школа не тражи великог напрезања мисли и не може бити тежак. Обучавање у школи мора бити за учитеље једино занимање; његова плата мора бпти увећана у сразмери са његовпм радом; тим пре, што у школама које предлажемо неће бити потребно да родптељи држе код куће каквог наставника, да пм спрема децу за школске предмете. Струка учитељска мора да искључи свако друго занимање. Онај, који хоће дабуде учитељсамо закомад хлеба, и да још може поред тога што друго радити —што му доиоси корист—природпо је, да ће тај наћи, да је 8 часова дневно у школп ствар немогућна. Противпици нове системе, рећи ће и то, да наставник осим школских часова, има друго заппмање, које спада у његову школску дужпост, а то је, спремање и оцењивање израђеппх задатака у школи и код куће. На то можемо одговорити да ће бити придодат супленат наставнику сваког разреда, којп ће му помагатп при прегледању и оцењивању израђених задатака. У часовима одређепим за учење на памет супленат, овај будући колега наставников, може овог носледњег заступати; али на сваки начин наставпик мора присуствовати, ако не у самом разреду, а оно у соби, која је до тог разреда. Жагор деце која се уче, неће му сметати у његовом посду, као што не