Просветни гласник

186

стојати и до самог дара, што је природа сваком од њих дала! Науке, које бу.ду иредаваие у „Општим шкодама" од 8 разреда, впсу тако тесно свезаие својом научном-поделом између себе, да ученици , који нису све научали, што је било предавано у нижим разредима, не би могли корисно слушати предавања у вишим разредима. . Систем који предлажемо, не искључује безусловно учење код куће , али то мора да стоји до воље родитеља, да ли ће слати своју децу у школу,

или ће их са свим обучавати код куће. Испити морају бити строжији за ове ученике, којп се спремају за школу; а у свима школским сведоџбама, мора да се забележи број часова, на којима је присусгвовао ученик у јавној школи осим забележеног успеха у наукама. Млад човек, који свршава „Општу школу' у 15-ој години свога живота, за рана ће се моћи управљати у свету, и изабраће себи струку, која ће најбоље одговарати његовим способностима као и одношајима, у којима се налази. (наставиће се)

НАРОД И ИСТОРИЈА 0Д/10МАК ИЗ „КУЛТУРНЕ ИОТОРИЈЕ« ОД Ф. Хелвалда (СБРШЕТАК)

уЗ ,ЕЈСТВА ЕТНИЧКЕ РАЗНО»4ИКОСТИ Из досадањега види се, како је иогрешно мњење онпх, којж мисле да могу рад и тежње народа објаснити религијом, законима, државним уређењем и томе иодобно. Многи на нрилику тврде, дајерелигија оставила у карактеру сваког народа неке извесне уиечатке и да је делима његовим управљала.Но ово је погрешно из два узрока, прво, што је једна иста религија код различитих народа изазвала разна дејства, а друго, што је једна и иста религија код различитих народа примила на се ризличити облик. Утицај хришћанства на варварске народе северне Јевропе био је куд и камо већи, него ли на културне народе старога света; оне је прве облагородио, на против последњима је ускорио пропаст. Од карактера народнога поглавито зависи, како ће он појмити неку нону религију која се појављује у облику неке нове цивилизације и како ће је практички применити; ту не зависи само од семена које се сеје, него поглавито од земље, у коју се сеје. Карактер једне и исге религије мења се према томе какви су народи. Будизам у Хини веома се разликује од онога у Тибету и Индији; Католицизам је друкчији у Италији него ли у Немачкој, друкчији у

Француској него ли у Шпанији. На против код сродних народа развијају се скоро подједнаки религиозни правци и религиозне установе и ако су ти народи различитих религија, које се оснивају на битно ре&шчитим па често противним начелима. Религија дакле не одређује апсолутно карактер једног народа, него се на против она према назорима и урођеним склоносгима (тежњама) народа мења и дотерује. Тако исго бива и са законима и државним уређењима. Једни исти закони и државна уређења изазивају код једног народа благодетно дејство, на против другоме служе за кварење као н. пр. либералне установе код Англосаса и латинских народа. Па и сами напред поменути сиољни утицаји остају прости утицаји, они не одређују ништа. Постоји једна наука, која се у новије време почела све то већма да шири, по којој као да клима, земне особине и положај земљишта условљавају и одређују карактер , умешносг и дела народна; но као што и горе ошпирније напоменусмо , ово је скроз и скроз погрешно, јер клима , земне особине и положај земљишта условљавају само начин, како ће се карактер народа иојављивати (исиољавати) и они му могу дати свој особити жиг; али