Просветни гласник

га не могу створити 1 . Бродарство није карактер енглескога народа, него је само један облик, једна нојава његовог предузимљивог духа која га карактерише. Кад би Енглези живели у унутрашњости какве земље, која нема мора |Шо себе, дакле удаљени од воде, онда би се тај њихов дух предузимљивости појавио на са свим други начин. Енглези и Америчани су подједнако радни и предузимљиви и у јужној Америци и на острвима јужнога мора, а јужни Америчани и они са јужних острва били би и у Америци и у Енглеској опаке исте лењштине као што су и сада. Ово се може потврдити небројним доказима из историје, где су разни народи један за другим живели у једној истој земљи, па су ипак на, са свим различите начине окретали точак историје Каква је огромна разлика између Египћана ®ара онових и Египћана мухамеданаца; старих Феничана и садањих становника Оирије; становника некадање Картагене и садањега Туниса. Опадање данагање Шпаније приписује се томе што је њена клима налик на тропску ? А како је могла та иста Шпанија под Арављанима онако да цвета ? Па не само поједини народи, но и поједине индивидује разликују се у својим назорима, појмовима, душевном правпу, склоностима и делању. Многи су преће мислили, да човек долази на свет као потпуна ШгаЈа газа (празна даска на којој се може писати што се хоће) и да се васпитањем може од њега створити шта се хоће. Да је ово гледиште из темеља погрешно, није потребно овде да се тек доказује. Главна је ствар урођени карактер човеков, који се до дугае може до извесног ступња ублажити и изменити, али који се ни чим не може из нова створити или са свим унигатити. Па тако исто бива п са народима који нису ништа друго до колективне, велике индивидује. Добре и рђаве особине појединих народа одређују њихову духовну и материјалну радњу и условљавају вигаи или нижи ступањ у историји сваког појединог народа. И гато су поједини велики људи извршили нешто ве. лико и што су свој народ преобразили и друкчијим га начинили, то су они могли учинити само за то

гато су имали добар , за образовање способан материјал. Ако пређемо с поља природњака на поље културног историчара, то ћемо с пуно основа и права смети различите људске типове на земљи посматрати као нешто што а рпоп постоји. Нека је дакле душевна одареност изумрлог праоблика наше специје потпуно једнака била с осталима, ипак ми немамо узрока (основа) да проглашујемо једнакост првобитне интелектуалне способиости код свију људских Фела, а с тиме нећемо доћи у сукоб ни са искусгвом, као што долазе они, који тврде, да је „осредње" дете Црнаца у стању као и „осредње" дете Јевропљана да подједнако прима људско знање које већ постоји. На сваки начин, кад би се кроз више појасева људских медотички парили само интелигентни Црнци с интелигентним Црнцима и кад би се из њиховог потомства као оно у Витлејему уклањало све, што нема изгледа за поправку, онда би се морала средња мера интелигенције код црне расе подићи. Но с тим још није изнесен никакав доказ за, једнакост раса. На против могла би се једним примером врло згодно доказати немогућност да ће се икада таква једнакост постићи. Исгина је, да данас може и црна и бела раса — да узмемо две крајности — да заузму виши положај, но гато су пре хиљаду година заузимале, но и данас као и пре хиљаду година постојаће грдна провала измећу културне висине Белих људи и Црнаца, провала, преко које би било изгледа да се може прећи само онда, кад би дугаевни нивб Црнаца порастао брже од нивОа Белих људи. А за ово не постоји ни најмањи доказ, на против пре је обратан случај, гато се у осталом лако може појмити. Историја вели, да је скоро изван сваке сумње, да душевна моћ у беле расе расте у геометријској поступности, и ако ми то исто претпоставимо и за Црнце — што се у осталом за ниже расе никако не може узети — онда морамо под сутицајем срећних климатских и других околности признати првобитно већу обдареност (способност) белој раси него ли оној која пиже од ње стоји. Но да останемо у најужим границама и да узмемо, да је најобдаренија људска

1 Земља и клима спречавају или ускоравају ; али правац, одлучност, суштина зависи од природе самога човека ("\У. РЈегвоп. Аиз Ни8з1апс18 УегдапдепћеИ)