Просветни гласник

Између 100 регрута бидо је 1827 њих 42 који су знали читати и цисати; а сад их је таких већ 85. Између 100 лица, која су ступада у брак , бпло је 1820 само 34 која су могла потписати своје име; а данас их је таких већ 70%. Још су зпаменитији успеси, који су у народном образовању извртени за последњпх гаесг година. У години 1872 бројало се у Фраицуској 70.1'9 народних школа са 4,722.754 ученика; а у години 1878 било је 78.410 школа са 4,980.650 ученика. Тако се, дакле, само за шест година, број народних школа умноагио са 3000, а број ученика са 260.000. Исто тако су силпо порасла и средства, која држава даје на народне школе. У години 1871 издато је на народне школе 8,620.000 динара, а у 1880 већ је та циФра изпосила 20,000.000 дпнара. IV. У почетку прошле године у народној је скупштини изабрана комисија да размотри иредлог иосланика Бароде о новим законима о основној настави. 'Га комисија је израдила предлог који је Пол Бер изложио у особитом спису. Желећи пак да и нублику упозна с мотивима тога законског иредлога о вародној настави Пол Вер је издао тај спис у особитој књизи. У тој књизи изложена је сва реФорма народне просвеге, која треба да се изврша са свим из темеља, на начелима са свим новим, која одговарају садашњем сгању народа Француског. Основна начела новога предлога о основној настави гласе, да та настава ваља да буде обавезна, бесилатна и световна. Прадлог у почетку разматра све мотиве, по којима држава пма право да тражи од родатеља обавезну наставудеце. Данас има у Француској више од 600.000 деце у узрасту између 6 и 13 годииа, која ни у какву школу не иду и не добијају никаквог образовања. У свима образованим земљама, осим Белгије и Русије, уведена је обавезна настава. Изискивање обавезне наставе није насртај на грађанску слободу, јер су обавезну наставу увеле земље као шго су Енглеска и Амерпка, које су у чувању личне слободе осетљивије него ико. Противници обавезне наставе често говоре, да је она насртај на слободу родитељску. Шта ли значи »— пита Пол Бер — слобода да се може своје дете оставити у незнању , да се може осудити на најнижи ступањ у борби за опстанак, да се може иредати несрећи, па може бити, и ненаравствености ? Ако родитељи имају права, не мања се нрава морају признати и деци, а држава је дужна да заклони и сачува слаба и нејака, мешајући се у заштиту његову против пренебрежења родитељског исто онако и по

истом оном праву, по коме се меша , ако родитељи нечовечно и сурово са својом децом поступају, Прилично су ретки случаји, у којима родитељи не могу своју децу слати у школу за то што им у пословима помажу, и закон ^на за те случаје искључења. Али ако отац може, на ипак не таљесвоје деце у школу, то је он крив као грађании, крив као отац породице и за, то треба да га гони закон. На том се оснива право, које треба да има држава наспрам родитеља. Обавеза наставе није обавеза школе. Родитељпма се оставља слобода да своју децу пошљу или у школе државне или у школе праватне, или иа иослегку, да их васпитају код кућа, По томе права родигељска слобода није у томе, да могу не послушати обавезу, него да могу слободно азабрати средства за њено извршење. За непосредну последицу обавезне наставе предлог сматра бесплатну наставу. Већина родитеља није у сгању да децу васпитава код своје куће или да најима домаће учитеље, по томе је ирииућена да ах шаље у јавне школе; али ако се и ту за наставу мора плаћати, онда држава не сме на њих наваљивати ни нагонпти их. За све сиромахе о овоме пема сумње. Још би се могло и говорити о људима иоле могућним; ала ко ће пресећи у многим случајима врло танку разлику између веће и мање мере могућности? Ко ће да подиже истрагу о пмовној могућности и немогућносги у ситницама онда кад човек доводи дете у школу, и кад тиме једну своју природну дужност врши? На иослетку би то могло дати повода к лажним изјавама, к достављању изнуђених сведочанстава о сиротном стању, итд. Осим свега још би се ова разлика пренела и у школу, те би се и ученици ноделили на имућне и наимућне, а то се мало слаже — вели се у нројекту — с основним демократским начелом у Француској. У школама, које у Француској држи католичко свеш генство, та се деоба имућних и неимућних већ дотле тера, да се деца која плаћају и која сиротиње ради уче бесилатно, размештају у разне класе, или се у једноЈ истој класи решетком преграђују. За то се и вели у предлогу, да у сваком случају, где се истиче право и обавеза, не ваља с правом и обавезом мешати и добротворство, и то до^рогворство у неку руку изнуђено. Што се тиче бесилатне наставе, о њој обично говоре, да је за то што је бесплатна, мало цеие и родитељи и деца. Ко имућна оца опрашта школарине за децу његову, тај га чини неосетљивим за његову родитељску дужност; у деци пак убија осећање дечијега ирпзнања. На то Пол Бер ириговара, да тај прекор не може бити по нравди учињен предлогу,