Просветни гласник

Пошто је г. потпредседник отворио састанак, поздрави г. министар Главни Просветни Савет, чланови му се представише; за тим изговорио је г. министар некодико речи о духу и иравцу рада Главног Просветног Савета. После тога јави г. потпредседвик, да је на дневном реду претрес пословника, који је по одлуци Саветској израдида одређена за то комисија, састављена од чланова г. г. Стојана Марковића, Јована Бошковића и вега, и напомену, да је пословник израђен у духу закона о уређењу Главног Просветног Савета, и да се нри састављању нословника имало на уму поглавито то, да представља заокругљену целину и да је јасно и тачно казано све оно о чему се у њему говори. Пошто је прочитан записник прошлог састанка, приступи се првом читању пројекта пословника и Савет га у основи усвоји. При другом читању усвојени су чланови од 1-ог до 14-ог без измене. Код чл. 15-ог а на предлог г. Миловука Савет одлучи, да се у том члану изостави реченица „ или увредљиве речи уаотребљава ." Чланови од 16-ог до 23-ег усвојени су како их је комисија предложила. У члану 24-ом по предлогу г. Ђорђевића Савет усвоји овај додатак: „Кад који члан не може до&и на састанак, ваља то у иозивници изреком да назначи." Чланови од 25-ог до 27-ог примљени су без измене. Код 28-ог члана предлаже г. др. Валента да буду два одбора а не само један за претходно претресање насгавних планова, ближих програма и наставних средстава за више и ниже школе и за прегледање школских књига, јер држи да је многозаједан одбор. Г. др. Бакић предлаже, да у том одбору буду 4 а не само 8 члана. Но кад г. Бошковић напомену, да претресање наставних планова и одређивање програма, кад се једном сврши, неће више долазити у одбор, и остаће му да прегледа само школске књиге, то Савет усвоји и овај члан онако како је од комисије предложен. За тим усвојени су и остали чланови од 29-ог До 50-ог и пошто Савет усвојени пословник иотписа, донесена је одлука, да се пословник према наређењу чл. 5-ог закона о урећењу Главног Просветног Савета поднесе г. министру на одобрење. За тим напомену г. Стојан Марковић, да се записник Гдавног Просветног Савета у „Просветном Гласнику" не штампа онако, како га је Савет одобрио, па упита г. потпредседника за што се тако ради. Г. потпредседник вели, да је то ствар уредништва, но да ће за ово упитати где треба и порадити, да се записник штампа потпуније него до сад. За тим огласи г. потпредседник, да је састанак закључен.

ЧЕТБРТИ САОТАНАК 27. Јуна 1880. год. у Београду Били су : Потпредседник г. Јосиф Пецић. Ч.)анови : г. г. Стојан Марковић, Панта Срећковић, Јован Бошковић, архимандрит Нестор, др. Лазар Докић, Јован 'Борђевић, др. Јован Валента и Милан Миловук. Г. потпредседник отвори састанак и јави Савету, да је по одлуци Савета поднесен пословник- г. министру на одобрење, но да је г. министар учинио примедбе на неке чланове иословника, за које рад би био да зна мишљење Савета. Тако г. министар жели. да се одлуке Савета никако не мењају, и с тога треба да отпадне у чл. 11. уметути израз Ђ на истом састанку ." После иодужег говора предложи г. Бошковић, да чл. 11. гласи овако: „Кад се једном донесе одлука, не може се тај иредмет на истом састанку ионово стављати на дневни ред ." Савет то усвоји. Друга примедба г. министрова тиче се чл. 15-ог. Г. министар жели да се у том члануречи: „ иредседник збора " замени с речима : „ Председник Савета," јер министар. који по закону иредседава на збору Гл. Просветног Савета, може бити спречен да дође на збор и онда збор не би имао председника. Но пошто је чл. 6. закона о уређењу Гл. Просветног Савета овакав случај предвиђен, то Савет одлучи, да се у чл. 15-ом пословника после речи:„ иредседник збора " стави у загради т чл. 6. закона ", а да члан остане као што је на прошлом састанку усвојен. По трећој примедбп г. мипистровој имало би се у чл. 18. додати, да записник збора потписује председник главног Просветног Савета, коју примедбу и Савет усваја. За тим прочита се писмо г. министра о преображају наших основних школа. Комисија је већ у главноме израдила тај пројект и скоро ће се изнети пред Гл. Просветни Савет. Но пре тога г. министар желео би, да зна мишљење Савета о мерама, које мисли предузети у преображају средњих школа.Гимназијске реалке, вели г. министар, не могу да одговоре задатку који им је стављен, јер нема ни довољно умне снаге ни наставних и Финансијских средстава, и с тога требало би их или са свим укиаути или претворити у занатлијско- трговачке или грађанске школе, и у њима да се предаје само оно што је занатлији и трговцу потребно. Ове школе могле би спремати и кандидате за Реалку београдску, и по томе њима би требало дати искључиво значај реални. Издржање ових школа било би о трошку места или округа у ком би биле подигнуте. 0 државном трошку остале би поред основних школа само ниже и више гимназије. Нижих гимназија са 4 разреда било би за сад само 10 — 12. оне би се 23'