Просветни гласник

176

распоредпле по Србпјп тако, да сваком крају буду подједпако прпступне. Вишпх Гимназпја са 7 разреда било би само 3. Опе би спремале капдидате за Велпку Школу, и по томе у њима бп требало појачати класичан значај. Пошто се прочита ово писмо, Савет одлучи, да предлог проучи нарочити одбор, у који буду изабрани г. г. Бошковић, Ђорђевић и Миловук. Г. потпредседнпк јави, да је на дневном реду претрес правила за учитељски пспит ученица више Женске Школе. На ова правила дали су одређени реферепти г. г. Ђорђевић и Миловук своје примедбе. Оп је, вели, прочитао правила и ирпмедбе, а по веговом мпшљењу правила су таква, да се не могу усвојити, јер се држе више спољне стране; држећи да су потребна друга практичнија правила, он је још с једним чланом овог Савета саставио нова правила, која ће боље одговорити потреби, а на послетку вели потреба је, да Савет поднесе г. министру онаква правила, *каква ће он моћи усвојити, па опда ппта, хоће ли Савет да се прочитају та нова правила. Г. Миловук противап је томе, јер вели на дневпом је реду претрес правила, која је г. министар послао Савету, и о којима су дали своје примедбе реФерепти. Друга правила пов су предмет, о коме се не може на овом састанку говорити. После подужег говора Савет усвоји предлог г. Марковпћа, да се прочитају она правила, која су прегледали реФеренти и дали о њима своје прпмедбе. Чпта се члап по члап истих правила заједно с примедбама г. г. реФерената. Пошто се чуше гласови, да су прочитапа правпла сувише строга, поведе се опет говор о томе, хоће ли се читати онај пројект, који је израдио г.

потпредседник. Г. Срећкокић мисли да пре свега треба решити о нравплима, која су била у реФерената, она да се приме или одбаце, па ако буде последње, онда да се прочптају и узму на нретрес друга правила. После дуже дебате Савет одлучи, да се нрочита и пројект правила, којп подноси г. потпредседник. Пошго се свргаи чигање, отвори се на ново дебата, и поређивана су прва правила с другим иравилима. Г. Марковић и др. Валента налазе да су сувише строга она нравила, која је послао г. министар Савету. Г. Срећковвћ опет вели, да је тај пројект и потпунији и озбиљнији, а други пројект да није доста прецизан, он је за то да исппти буду што строжији. Овом приливом г. Бошковић у подужем говору навео је како Савет треба да обрати пажњу г. министрову на то, да виша Женска Школа не буде у једно и приправнпца за учитељке, јер би се овим промашио главни задатак овог завода; он мисли, да оне ученице, које желе бити учитељке, иду у Учитељску Школу и тамо некасеспремеза учитељски позив, јер кад се примају учитељске дужности, оне треба да имају и одговарајућу спрему. Г. Докић за тим предложи, да се још на овом састапку реши, који се од ова два пројекта у начелу прима, но Савет није могао да усвоји тај предлог, него одлучи, да се оба пројекта предаду једном одбору, који ће на тој оспови израдити нов нројект правила за учитељски испит ученица више Женске Школе. У тај одбор изабрани су г. г. Панта Срећковић, архимандрит Пестор и др. Валента. После тога прочита се и одобри записник прошлога састапка. За тим огласи г. потпредседник састанак за закључен.

ПОСхДОВНИК ГтЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

I р САСТАНЦИМА И ГИАВНИМ 8БОРОВИМА Члап 1. Главни Просветни Савет скупља се на састанке и у зборове. Па сасгакке долазе само редовни чланови, а на зборове сви, редовни и ванредни (чл. 4. зак.). Члан 2. Ванредни чланови, један или више њих, могу се позвати на састанак из седнице саветске, са правом одлучнога глз"а: кад важност предмета то

иште или стручноет појединих чланова; осим тога у оно доба године, кад је мало редовнпх чланова на окупу. Ако се изреком не каже, докле тако замењивање да траје, онда вреди само за један састанак, Иначе ванредни чланови могу долазити на састанке Савета}, али само са саветним гласом (чл. 8. зак.). Члан 3. Еад се поједини стручњаци, по одлуци Савета, позову на оастанак, они тада имају право