Просветни гласник

179

или усшено или пиемено поднети, али ће се о њему ■гек онда већати, кад то Оавет нареди; међу тим Савет има нраво еваки предлог просто одбацити или одгодити, па прећи на дневни ред. Члан 34. Чланови говоре ио реду пријаве. Чланови се јављају за реч председнику или ономе, кога он за то одреди, а говоре оним редом, којим су се јавили. Члан 35. У једној ствари сваки члан може два пут говорити, али по други пуг тек онда, кад се изре|ају сви за први говор пријављени говорници ; само предлагач има право, пре него што се изрече одлука, за свој предлог још једном да говори, а ако би га хтео повући натраг, и преко реда. Члан 36. Могу тражити у свако доба да говоре: 1) који предлажу да се пређе на дневни ред; 2) који желе одговорити на лично нападање. или учинити какву личну примедбу; 3) који хоће да се позову на нословни ред. Члан 37. У реч ући могу, с донуштењем нредседниковим, само они, чи.ја се радња претреса, ак,о хоће ствар да разјасне. Члан 38. Еад се какав предмет за доста претресе, председник ставља питање и позива, да се о њему дЛсССЗ,. Члан 39. Питање, о којем ће се гласати, ваља увек тако ставити, да се на њега може гласати са „за" или „против." Члан 40. При стављању питања предлог о преласку на дневни ред има првенство, после главног предмета, о коме је реч, долазе тек преиначења на гласање. Члан 41. Гласање је или јавно — усмено (поименце), или тајно — на листићима. Тајно је гласање у свииа личним питањима и Кад најмање два члана то захтевају.

Члан 42. Глаеање почиње од најмлађега члана, на иде до иредседника. Члан 43. Ако ће гласање да се одгоди, онда регаава Савет, кад ће то да буде. Члан 44. Гласове броји председник и пословођа, али председник казује за шта је већина. Члан 45. За време гласања нити је слободно говорити. нити наводити разлоге, за што је ко за ово или оно гласао. Члан 46. Чланови не могу гласати у онаким предметима, који се њих лично тичу. VI јЗОЂЕЊЕ ЗАПИСНИКА, ' ОБЈАВА РАДА, ИвВРШЕНБЕ ОДхДУКА Члан 47. 0 сваком саетанку води се записник, у који ваља да уђу имена присутних саветника и перовође, предмети већања, учињени предлози и донете одлуке, а кад је важнија дебата, и ток претреса с побудама и разлозима, све у кратко. Пословођа је по закону статистичар министарства просвете, а кад он не може доћи на састанак, онда перо води један од чланова. Зашсник, пошто се утврди, потписују председник, перовођа и два члана потпиеника. Члан 48. Одмах после сваког сасганка објављује се рад Просветнога Савета у „Просветноме Глаенику" или у званичним новинама. У таком извештају треба да су предмети већања и битни садржај одлука у изводу. Члан 49. Минисгар може наредити, да се расправа појединих предмета држи у тајности. Сниси који се на таке ствари односе, добивају знак „тгуно."