Просветни гласник

180

Члан 50. Одлуке саетанка као и збора доставља нредседник Савета министру са извештајем. у Београду 23. Јуна 1880. Одборници: Ј. Пеци! с. р. Јован Вошкови! с. р. Отојан Марковић с, р. Осај је нословник на данашњем састанку

Главног Просветног Савета претресен и једногласно усвојен. 23. Јуна 1880. год. у Београду.

Деловођа.: Вогољуб Јовановик с. р.

Потаредседник: Ј. Пецик с. р. Чланови : Архимандоит Нестор с. р. Стојан Марковић с. р. П. Срећковик с. р. Ј. Бошковић с. р. М. Миловук с. р. Јован Ђор1,евић с. р. Др. Ј. Валента с. р. Др. В. Бакић с. р.

Овај пословник Главног Просветног Савета, овако као што је састављен, одобрава се. Министар иросвете и црквених аослова, р. ^АСИАЕВИЂ, е. р.

ПРЕДЛОГ ЗА РЕФОРМУ ШКОЛА У ОПШТЕ, ОСОБИТО ЗА РЕФОРМУ ШК0^1А У СЛОВЕНСКИМ ЗЕМ^БАМА од Г. ^ајетона Остоје-Ходи^љског (иаставак)

Предметп, којесмодо сада павели, већ сиадају у програм паука за средње школе. Наука ових предмета, чинп се да је у опште припозпата и усвојена. Разлпка може да постојп само у мњењу, односно поделе предмета п броја часова. Али за оиште образовање пужне су још п друге преке пауке, које се могу пзучавати у псто време са паведеннм предметима, који се ип у каквом ирограму за средње школе пе палазе. И тако почпњем од позпатог стиха Јована Кохаповског, који је певао у XVI веку: Драгопепо здравље, Онда те цеппмо, Штујемо п хвалпмо, Кад те пзгубпмо ! Али шта ваља чпиитп, а још боље, чега се ваља чуватп зарад одржања здравља, то се пзучавало само у спенијалиим за то школама. 13. Хигијена. Наука о здрављу јесте збир нужпог зпања, не само за лекара, него п за сваког човека. Непозпавање ове науке десеткује људство и ^пропашћује жпвотне сиаге садашњег п будућег па-

раштаја. Какав уплив пма вода, ваздух и светлост на развитак оргаиизма н па одржање људског здравља, ми то сазнајемо тек после жалоспог искуства. Последице нездравог јела, ппћа, стапа, пе дају се одма прпметитн, алпболести у старим годинзма пајчешће су жалосне носледнце рђаво поучаване младежи. Оснм изучавања нужннх услова за чување здравља, пужиа је наука о неговању болесника и оппх који се нагло поболу, као н. пр. отровапих, рањених, угушених, и т. д. Тешко је веровати какво је још у опште грубо незнање у том погледу. 14. Финансија. Приватна Финансша, или наука о банкама, кредитпим заводима, друштвима п предузећима, која имају у впду обрт покретпог капитала, нужна је сваком, који само има намеру да штогод себи уштеди. Свака држава која не желп огранпчавати личну слободу, не може, као над малолетпом децом, да узме на се туторство над члановима разпих друштава, основаних у намери, да што добију. У трансакцијама новчаним, експлоатација пензображених људи свагда ће остати, као једна ствар, која се не може лако избећи. У овпм случајевима пе треба преступпти казнени закоп, а новац скупљен,