Просветни гласник

ЗАНИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

217

горњи предлог, кад би се примио, дошао у сукоб са законом о уређењу основпих школа , ирпмљен је иредлог г. Архимандрита Нестора и г. Јована Бошковића , да се 1. члану дода као друга алвнеја ово : ,Којс учснице иоложе испит на овај начин, имаКс ирвснство на учитсљска звањп. Нз чл. 1. другог иредлога узето је ово: „ Чл. 2. Исиити су иисмени , усмени и ирактичкц." Чл. 2. и чл. 3. нредлога г. Пецпћева примљени су без измене: „ Чл. 3. Писмсни исиит иолажу учсницс из сриског језика са сраском књижевношКу, исдагогике и рачуна." „ Чл. 4. Ири иисменом исииту задчјс се свима ученицама јсдан и исти задатак. Какви Ас бити иисмсни задатци, одрсђује исиитна комисија на ирсдлог дотичних наставника." Из чл. 4. истог предлога примљено је ово: „ Чл. 5. Писмсни исиит не можс трајати дуже од чстири сахата. Писмсни исаит надзирава дот-ични наставник или наставница и још јсдан члан исаитног одбора." После тога г. нотпредседник закључи данашњи састапак. СЕДМИ САОТАНАК Јула 1880. год. у Бсограду Бпли су : Иотпредседник г. Ј оснф Пецић, чланови : г. г. Стојан М арковић, Јован Бошковпћ, Архимандрит Нестор, Др. Лаза Докић, Јован Ђорђевић, Др. Јован Валента, Милан Мнловук н Др. Војпслав Бакнћ. I. Пошто г. нотпредседник отвори састанак, привремени деловођа Др. Војислав Бакпћ ирочита записник од 11 Јула о. г. и исти би без нрпмедбе одобрен. II. 11о том је настављено већање о „ иравилима за иолагањс учитељског исаита у вишој женској школи." Из чл. 6. одборског предлога нрпмљена је ирва тачка као трећа алпнеја чл. 5. овако: „Свака ириаравница прсдајс свој састав надзорном наставнику или учитсљици одмах, чим га изради, и то чист ареаис или арви састав." Последња тачка чл. 4. предлога г. Пецићева нреипачена је, по нредлогу г. г. Ст. Марковића и Ј. Бошковића, овако : т При иисменом раду могу се ученице служити књигама, које исиитни одбор ирсма дотичном задатку сареми." Чл. 5. предлога г. Пецпћева иримљен је после кратке распране овако : „ Чл. 6. Оцена из аисменог р>ада бслежи сс за сваки иредмет на ао се као засебна (самостална) белешка.

При оцепивању састава гледа се како на садржину тако и на облик његов." Чл. 13. истог предлога прнма се без измене као трећа алипеја чд. 6.: Ђ Оцене бележе чланови исаитног одбора уобичајсним начином. У случају, кад су гласови иоједнако иодељени, решава она страна, на којој је ирсдседник" Чл. 6. истог предлога нрима се без измене: „ Чл. 7. Усмени исаит иолажу ученице из науке хришЛанске, сриског језика са сраском књижевношћу, сриске и оиште иеторије, оиште и иримењене аедагогике, рачуна, земљоаиса и јестаст венице. Из сраске и оаште историје аита се уједно. Усмени исиит иолажу све ученице из сваког аредмета на један иут." Чл. 7. иетог нредлога прима се такође без измепе као: „ Чл. 8. Свака ученица одговара усмено из онога, што буде забележено на цедуљи, коју сама, извуче из гомиле осталих цедуља." По предлогу г. г. Ст. Марковића и Јована Бошковића додаје се члану 8. ово : „На свакој цедуљи морају бити три аитања из разних одељака дотичних наука. У аочетку могу се ирозвати три ученице, да извлаче цедуље у један аут, а аосле се ирозива ао јсдна, чим једна од оних одговори на сва аитања." Чл. 8. предлога г. Пецићева ирима се с малом измепом : „ Чл. 9. Питања за усмене исаите саставља сваки наставник или наставница ио свом иредмету. При састављању аитања иази&е се на то, да се аитањима иредмет исцрие арсма ироаисаном ирограму, и то без обзира на број ириаравница, које иолажу исиит." Чл. 9. истог предлога ирпмљеи је такође с малом измепом : „ Чл. 10. Која учсница не одговори на аитања означена на ирвој цсдуљи, може, ради аоаравке белешкс, извлачити још једну цедуљу, и то истог дана, иошто све арииравнице одговоре. Овакој ученици даје се оцена с иогледом на одговоре њене и на арву и на другу цедуљу." Чл. 10. истог предлога нрима се као : „ Чл. 11. Практички исаит аолаже се из школског и женског рада." Чл. 11. ирима се као : „Чл. 12. Задатци за арактички исиит из школског рада дају се на цедуљама и ученице их извлаче аред исиитним одбором, као и код усменог исаита. 11а свакој цедуљи биИе ао један задатак.