Просветни гласник

318

иписник главног

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

2. Димитрије Живковић, за латински, грчки и немачки језик, историју и земљонис; 3. Ђорђе Врбавац, за историјско-фидолошке иредмете; 4. г Борђе Б. Димић, за природњачке науке : 5. Јарослав Јанкура, за Физику и математику; 6. Јован Клима, за математику ; 7. Северин Брозовић, за историју и геограФију (у великој гимназији); 8. Стеван Давидовић, за математику и Физику, дртање и немачки језик ; 9. Фирмилијан (синђел), за богословске нредмете; 10. Хранислав Михаиловић, за природњачке науке и математику. II. ј^АНДИДАТИ С ОВИЧНОМ КВА^аИФИКАДИЈОМ, 1. Андрија Цвијановић, за истори.јско-Филолошке предмете ; 2. Ахил Калман, за историјско-Филолошке предмете ; 3. Коста Ивковић, за математику и Физику; 4. Михаило Рувидић, за природњачке науке ; 5. Панта Мидановић за природно-математичке нредмете; 6. Радован Врачарић, за природно-математичке предмете; 7. Стеван Шарић, за Филолошко -историјске предмете. III. ј ^АНДИДАТИ КОЈИ НЕМАЈУ ПРОПИСАНЕ КВАтЛИФИКАЦИЈЕ : 1. Драгутин Посниковић, није поднео уредно сведочанство; 2. Борђе Бранковић, нема потпуне квалиФикације, но може бити учитељ цртања; 3. Љубомир Миљковић, имао би квалиФикацију, кад би накнадно положио испите из неких наука у великој школи, (из Јене има само Фреквентациј у без испита); 4. Светозар Ристић, није потпуно свршио философски Факултет; 5. Стеван Николић, има квалификацију за учитеља цртана; Имена кандидата забележена су свуда по азбучном јоеду. II. Председник, позива деловођу, да прочита записник од прошлог сасјанка. Привремени деловођа др. В. Бакић прочита заппсник од XV. састанка, и пошто не би нримедбе, записник је одобрен.

После тога нотпредседник закључи седницу, заказавши идући састанак за 19 август у 4 сахата по подне. ОЕДАМНАЕОТИ ОАОТАНАК 19. -овгуста 1880 год. у Београду. Били су: Председник др. Ј. Панчић; нотпредседник г. Ј. Пецић; редовни чланови : гг. Ј. Бошковић, архимандрит Нестор, Ј. Ђорђевић, др. Ј. Валента и др. В. Бакић; ванредни чланови: г.г. Св. Милосављевић и М. Зечевић. I. Пошто је цредседник отворио састанак, прочитан је записник од XVI састанка, и иошто не би никакве примедбе, записник је одобрен. П. Цредседник саопштава, да је на дневном реду цредлог другог сталног одбора о ревизији садашњег наставног илана у гимназијама, и позива известиоца, да тај предлог прочита. Ј. Ђорђевић чита и објашњује предлог одборски, којим се захтева: 1) да се у гимназијама број недељних часова смањи; 2) да се смањи број домаћих писмених задатака; 3) да се за сваки разред поставе разредне старешине ; 4) да се разредним старешинама у нижим разредима даде више предмета и повише часова у дотичном разреду ; 5) да се заведу вој ничка вежбања; 6) да се гимнастичка вежбања споје са војничким вежбањем и да то ноказују официри; 7) да се заведе учење вокалне и инструменталне музике и црквеног певања; 8) да се број часова за цртање и краснопис смањи, а за научне предмете повећа ; 9) да се латински језик ночне учити у нижој гпмназији; 10) да се земљопис сврши у два нижа разреда; 11) да се општа историја сврши у III. и IV. разреду ; 12) да се зоологија учи у I, ботаника у II, а минералогија у IV. разреду; 13) да се ученицима у IV. разреду олакша тим, да се цртање, космограФИЈа и ирактична геометрија у том разреду изоставе, па да се уче у старијим разредима. — После тога прочитао је распоред часова у четири нижа разреда, који би према томе предлогу, важио већ за ову школску годину. Председник примећује, да у том предлогу има важних питања, која се не могу за овако кратко време расправити и решити, као напр. питање о разредним старешинама, и с тога би таква питања требало за сад прећи, па узети у претрес оно, што се може лако свршити и још ове године завести у школе. Арх. Нестор пита, да ли Савет има право , да узима у претрес таква питањд,, кад то г. министар не захтева.