Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

319

Ј. Бошковић одговара председнику на примедбу о разредним старешинама, да је то иитаље врло важно и да се може брзо решити и лако завести. Ми хоћемо вели, ваљану интелигеииију, особитодобре чиновнике; а нико се не брине за аихово васпитање у морадном погледу. У основној школи могу се деца само навикавати на добро, а не може им се говорити о моралним начелима. У средњој школи не чини се ништа у томе погледу, не што се не би хтело, него што је така система. Једини катихизис помиње нешто о моралу, и после општа и српска историја. У великој школи нема етике, јер се каже, да новија Философија нема етике. У осталом велике школе више су за стручне наставе, него за изображење. И тако се наука о моралу нигде не предаје у држави, изузевши учитељску школу и богословију. Међу тим морал иде даље него право, јер позитивно право захтева само спољашњи ред у држави, а морал тражи да су и побуде добре, он захтева, да човек радн добро по савести и из уверења. — Код нас у средњим школама директор пази само на спољашњи ред, врши дакле полицијски посао. ПроФесори држе само предавања и испитују ученике, а за васпитањи нико није законом позван да се брине, те тако се ученици у средњим школама недовољно васпитавају у човечности, патриотизму, идеализму н разумном реализму, него се само дају знања и развија ум, а душа и срце се не облагорођавају. Ако такви ђаци пођу рђавим путем н праве неред, онда се стегне дисциплина, али се самом дисциплином они не поправљају. — С тогатреба у средњим школама поставити разредне старешине, који ће бити духовни родитељи дотичних разреда, јер они ће заступати своје разреде и пазиће поглавито на васпитавање својпх ученика. Што у „Просветном Гласнику" неко примећује, да не зна, за што у другим државама један проФесор предаје 2—3 предмета у једном разреду, — то је за то, што се тамо у нижој гимназији полаже већа важност на концентрацију наставе и на васпитање, а у вишој гимназији на стручност.- Васпитна је страна врло важна, она је може бити важнија и од саме наставе. •Препоручује предлог одборски. Ј. Ђорђевић каже, кад би непосредни надзор над ђацима морали водити само днректори, а не и проФесорн, то би била прекомерна централизација, и изгледало би, као да се про®есорима не поклања толико поверење, колико би требало. — Он држи, да Савет има право решавати о овом предлогу. У осталом, у оваким стварима треба гледати суштину, а не снољашњу Форму. М. Зечевић налази, да је питање арх. Нестора умесно. Он мисли, да не би требало улазити у.ту ствар, јер време је кратко, а ствар је врло важна, а нарочито питање о класицизму, који би но овом предлогу

био много јаче заступљен , него до сад, и питање о разредним старешинама, који би у дотичном разреду више предмета предавали. Он ово последње сматра као назадак, а стручност сматра као напредак. На послетку , пристаје, да се већа о другим питањима, која ннсу тако замашна. Др. Ј. Валента одговара арх. Нестору, да је Савет и према самом акту г. министра о преображају средњих школа надлежан, да већа о предлогу одборском. Ј. Бошковић позива се на чл. 20. и чл. 26. пословника и на нарочити акт г. министра, и доказује тим, да Савет може решавати о овом парцијалном предлогу сталног одбора. Ј. Пецић налази такође да је дозвољено, да се овај предмет узме у претрес; па пошто је та ствар важна и хитна, то предлаже, да се одмах приступи овом послу. Он мисли, да ће ово и г. министру врло добро доћи за развијање његове мисли у том предмету, јер је предлог важан по наставу и по васпитање ученика. Председник мисли, да се неке тачке могу изоставити, јер се не могу све ове школске године остварити. По том се прешло на спецнјалну дебату. Ј. Ђорђевић чита 1. тачку и каже, да је из хигијенских и педагошких разлога потребно, да ученици пре подне не седе у школи дуже од три сахата. Ј. Бошковић каже, да у овд. гимназији смртни случајеви износе више него у страним гимназијама, и да то долази од многог седења у рђавим зградама. Председник предлаже , да се број часова смањи тако, да ђаци само 2 часа пре подне и 2 часа после подне раде у школи. Ј. Пецић предлаже, да недељни број часова буде у нижој гимназији најмање 22, а пајвише 28, нерачунајући ту необавезне предмете. Др. Бакић предлаже, да број часова за обавезне и необавезне предмете не сме бити већи од 26 за ниже, а 32 часа за више гимназије и реалке, и да се распоред удеси тако, да ученици буду слободни четвртком после подне и суботом после подне. При гласању примљено је већином гласова, да број недељних часова предавања за обавезне нредмете буде најмање 22, а највише 28 часова у нижим, а највише 32 часа у вишим разредима гимназија. Ј. 'Борђевић чита 2. тачку. Ј. Пецић предлаже , да не смеју бити више од два домаћа задатка недељно, а како да се то распореди, то да се остави проФесорском савету. Ј. Ђорђевић пристаје на тај предлог, и каже, да домаћи писмени задаци не вреде толико, као они, који се раде у школи, јер ђаци један од другога преписују. 42"