Просветни гласник

320

3 А П И 0 Н И К ГЛАВВ ОГ

просветног савЕтА

Прима се предлог одборски са додатком Ј. Иецића: да се ученицима не задаје више од два домаћа иисмена задатка недељно. Ио том председник закључи седницу, заказавши идући састанак за 21. август у 4 сата но подне. ОСАМНАЕСТИ САСТАНАК 21. августа 1880. год. у Београду. Били су: Председник др. Ј. Нанчић; потпредседник г. Ј. Пецић; редовни чланови : г.г. Мих. Петковић , Ј. Бошковић, арх. Нестор, Ј. Ђорђевић, М. Миловук и др. В. Бакић; ванредни чланови : г.г. Св. Милосављевић и М. Зечевић. I. Иошто је председник отворио састанак, прочитан је записник од XVII. састанка, и исти је посденеких нримедаба одобрен. II. За тим је продужена снецијална дебата о предлогу другог сталног одбора о ревизији садашњег наставног илана у гимназијама. Ј. 'Ворђевић чита 3. тачку о разредним старешинама, и каже, да су готово у целој Европи средње школе тако уређене. Председник каже, да би ту тачку требало изоставити овде, јер то би се морало законом прописати. М. Зечевић је такође за то, да се 3. тачка изостави. Он налази, да се тим предлогом иде на то, да се директору олакша надзор. Но он мисли, да би се то могло лакше постићи тим, кад би се канцеларијски и рачунски послови предали нарочитом лицу. Ј. Бошковић одговара на то, да одбор овим нредлогом није ишао само за тим, да олакша посао директору, иего је поглавито тежио за тим, да се и проФесори, као разредне старешине, старају више за васпитање ученика, за које се до сад слабо старало, јер по до садашњем систему то није ни могло бити. Ј. Ђорђевић каже, да разредне старешине могу предупредити многе нереде, нарочито у нижим разредима. Он се позива у том и на стечено искуство у том ногледу у овд. великој гимназији, где је то већ неколико година нрактиковано. М. Зечевић одговара на то , да је та практика заведена у овд. гимназији, откад је Ђорђевић дошао за директора; но он држи, да се од те практике не може правити закон ; а нарочито за ниже гимназије у унутрашњости, где у сваком разреду нема ни 25 ђака, те по том директор може сам доспети , да пази и на васпитање ученика. Он је нарочито против тога, да се једном проФесору даје више разноликих предмета. Ј. Пецић слаже се с предлогом одборским, јер тим се даје већа гаранција за васиитавање учеиика и

постизава се концентрација у настави. А што се тиче извођења овог начела, о том Савет не решава, и то не смета ништа, да Савет о овом предлогу већа. Иредседник каже, да се слаже с тим вачелом, да се васпитна страна боље застуни; но он мисли, да се тиме задаје више носла оним наставницима, који буду разредне старешине. По том ставља трећу тачку на гласање, н Савет већином гласова прима 3. тачку предлога одборског: да се у сваком разреду гимназије постави разредни стаЈКшина. Ј. "Борђевић чита 4. тачку, у којој се предлаже, да разредни старешина нредаје више предмета у дотичном разреду. Ј. Бецић примећује, да то сиада у упутство, које ће се израдити за разредне старешине; а иошто Савет већа овде само о начелима, то нредлаже, да се ова тачка измени тако, да се само начелно каже, да Савет же 1И и то, да се настава у нижим гимназијама боље концентрише. Др. Бакић иредлаже, дасе 4. тачка изостави, јер се тиче извођења оног начела, које је примљено у 3. тачки, а није обухваћено све што треба да дође при извођењу, није казано ни то, какве су дужности разредног старешине. А што се тиче концентрације наставе, она се постизава поглавито сложним радом наставника, и то на основи психолошко-педагошких начела. Предлогом одборским пе постиже се много, а заводи се без нужде нестручност у предавању неких предмета. Ако наставник не познаје духовни развитак ученика и не уиравља се по њему, и ако не уме педагошки да распореди и предаје наставни материјал, онда неће бити ни поступности и концентрације у настави ни у том случају, ако он предаје више нредмета у једном разреду. Ј. 'Ворћевић одговара на то, да је потребно, да сваки проФесор нознаје неколико предмета, које би могао предавати нарочито у нижим разредима. Боље је вели, да један ироФесор предаје оне предмете, који стоје у свези један с другим; јер иначе нема довољно сагласности у настави. Иревелика стручност каже, није добра у нижим разредима са педагошког гледишта. Ј. Бошковић каже, да би с научне стране врло добро било, кад би на пр. проФесор српског језика нредавао још који страни језик, јер особине неког језика могу се изучити само поређењем са другим. језиком. М. Петковић нредлаже, да се место „ више предмета каже ,што више часова јер имапредмета, који имају много часова, па онда није потребно, да нроФесор тога предмета, као разредни старешина, узима више нредмета. По том се нриступило гласању, и већином гласова предлог је одборски преиначен по предлогу М. Иет-