Просветни гласник

0 С Н 0 В Н Е Ш К. 0 Л Е У К ковића: да у рукама разредног старешине у нижим разредима гимназије буде што више часова. Ј. Ђорђевић чита 5. и 6. тачку, у којима се преддаже, да се у сваком разреду заведе војничка иодела ученика ради одржања реда, и да се с гнмнастиком вежу војничка вежбаља под управом официра. Објашвујући те преддоге, каже, да са педагошког гдедишта није добро, да се у разредима постављају цензори, који би пазиди на ред, него да се ред много боље одржава војничком подедом свију ученика на десетине и постављањем најбољих ученика за десетаре, који пазе на своју десетину у шкоди и ван шкоде. То је такође већ практиковано у овд. вед. 'гимназији и иоказадо се, да је.то врдо згодно за одржањо реда. Што се тиче другог преддога, то бн такође много утпцадо на дисципдину ђачку, а при том би се старији ученици спремади и за војничку дужност, те би им посде дако бидо, да војничку вештиеу потпуно изуче. Ио том је Савет већином гдасова нримио 5. и 6. тачку преддога одборског: да се у разредима заведе

11 Е Ж ЕВИНИСРБИЈИ 321 војничка иодела ученика, и да се са гимнастиком вежу војничка вежбања иод уиравом официра. Ј. Ђорђевић чита 7. тачку о музици и црквеном певању. Ирима се 7. тачка, да се више настојава око вежбапа ученика у вокалној и инструменталној музици и у црквеном иевању. Ј. Ђорђевић чита 8. тачку о смањивању броја часова за цртање и краснопис, и каже, да је до сад бидо 30 часова у цедој гимназији за та два предмета, што је нрема задатку гимназије и према броју часова за научне предмете одвише. Иосде подужег разговора о том , да ди да цртање у гимназији буде обдигатан иди Факудтативан предмет, Савет је с мадом изменом усвојио преддог одборски, да се број часова за цртање у гимназији смањи. По том председник закључи седницу п заказа идући састанак за 23. август, у 4 сахата но подне.

ОСНОВНЕ ШКО^ЛЕ У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ * НА ОСНОВУ ЗВАНИЧНИХ И ДРУГИХ ПОДАТАКА, ИЗРАДИО ^Др Ј^ик. ј. ЈЈ етровит (НАСТАЕАК)

КРАГУЈЕВАЧКИ ОКРУГ У ередини Орбије, у срцу Шумадије, кра.гујевачки округ предњачио је у многим важним догађајима , који су решавали будућност Србије. Прва ватра устанка за ослобођење планула је у његовој средини; нрва застава српске независности развијена је на његовој граници. Он је био кажипут у великоле делу народног ослобођења. У њему је била прва престоница, он је први видео у својој средини вигау школу. Први лицеј беше подигнут на обали Лепенице , прве скупштине народне у њему су држане. Он је колевка српске самосталности, и културе. У њему је поникао први српски устав, који је онда с поља вазалну Србију , изнутра слободном направио. У седмој сввсци било је стављено, да је 70 ђака оставило 40 отишло у вежбаоницу учитељске школе.

Налазећи се у средини Кнежевине, њему су биде све прилике тако подесне, да се могао и брзо и добро развијати. Особито је годило његовом развитку двоје: што је доста дуго била престоница и државна управа у његозој средини. Па. и онда, кад је престоница из њега премештена, кад је Београд постао средиште државне управе, онет је у крагујевачком округу остало вигае услова за културни напредак, но у ма којој другој вароши у унутрашњости. Белнка војена Фабрика , велика гимназија, иређе п учитељска школа , све је то у многоме припомогло да се овај округ, што се школе тиче, доста унапредио у просветном погледу. Уз ове ванредне прилике , треба поменути јога и његов повољан геограоски положај и његово земљиште. школу у Београду нод Саборне цркве Треба знатн, да је од овдх