Просветни гласник

314 ЗАПИСНИК ГЛАВЕ0Г ПГОСВЕТНОГ САВЕТА

одвише ђака у појединим разредима. Боље је, веди, да се у вишој реадци додаду нижи разреди, којих сада нема, и да се иодигне још једна потиуна гимназија, па да имамо свега три виша завода овде, него да имамо непотпуну реадку и две полугимназије. Број реадака није велики, кад се распореди по целој Србији. Оне се сматрају уједно и као практичне школе за трговце и занатлије. Одбор је распоредио све средње школе тако, да се у сваком крају надази по нека школа. При томе су одбор руководили и школскополитички разлози. Даље одговара дру Валенти, да одбор није за чисто класичне гимназије, у којима се на реална знања мало пажље обраћа; с тога је био тога мишљења, да у наше гимназије треба унети довољно реалног знања, па ће онда гимназије бити у ствари реалне гимназије, и ако се не зову тако. У осталом сад се, вели, педагози не заузимају више за реалне гимназије, као пре, него нрепоручују чисте гимназије и чисте реалке. Реалке су нам сад потребне и с тога, што требамо много техничара, нарочито за гвоздене путове. Техничарима је потребно чисто реално знање, и то нарочито за конструктивне радње. Др. Валента задовољава се тим обавештењем и каже, да и он није за чисто класичне гимназије. Он жели да се у гимназијама и реалкама заведе и осми разред, и да се у гимназијама већма негују класични језици, а особито латннски језик. Ј. Ђорђевић каже, да би добро било да се од сваке врсте заведе по неколико школа, иа да буде чисто класичних гимназија, реалних гимназија и чистих реалака; али томе сметају наше економне и финанцијске прилике. Архимандрит Нестор каже, да су и Руси напустили класичне гимназиЈе, јер се није показало да су тако корисне, него су напротив како руске новине пишу, неповољно утицале на социјални живот. Класичко васпитање само по себи не чини људе карактернима, него то чини више дисциплина. Он није за то, да се губи много времена учењем класичних језика, кад је све што је лепо у класичној књижевности, преведено на нове језике, који су нама нужнији за практички живот. С тога је он за средњу меру у томе, т. ј. за гимназијске реалке. Др. Валента одговара архимандриту Нестору, да цео образован свет негује класичне језике, који су важни и за нас већ због саме научне терминологије, па с тога треба и ми да већма негујемо нарочито латински језик, који је нотребан и нравницима и лекарима и апотекарима. За тим предлаже да се предлог одборски прими за основу специјалне дебате. Ј. Ђорђевић каже, да би било излишно, кад би се овде расирављало нитање о реализму икдасицизмЈ,

јер то још ни у књижевности није расправљено. Кад се буде правио наставни план за гимназије, онда се може говорити о класичним језицима; а сад жела да се говори само о начелима, која су исказана у преддогу одборском. Ј. Бошковић одговара архимандриту Нестору, да се самом дисциплином ђак не може држати у запту. Не треба., веди, заборавити, даје Србија уставна земља и правна држава, и да према томе треба и ђаке спремати мадо слободније. Ту се морају примери износити, и то нарочито државне врдине грчког народа, који је био маден као и наш, и који је постао славан због тих врлина. Васпитавање мора ићи онако, као што се и цело човечанство развијадо ; оно дакле мора почети од првог развитка човечанства, а особито од класичког света, грчког и римског. Архимандрит Нестор одговара на то, да и он тако кисли, само он држи, да се не мора због тога учити грчки и латински; јер може се човек усхићавати књижевним производима класичких народа и у српском преводу. Нотпредседник се сдаже у главноме с предлогом одборским, који је и смишљено и патриотично израђен. Но он држи, да у преддогу није стављена мотивација за сваку идеју и да није одговорено на сва питања г. мииистра. С тога предлаже, да се пређе на специјадну дебату. Св. Мидосављевић примећује, да се Савет не може упуштати у снецијадии претрес, док не сазна пројекат о уређењу основних шкода, јер од ових се мора почети. Ј. Бошковић одговара, да одбор за сад не говори ништа о основним шкодама, што би се тицадо министра просвете, него је само напоменуто нешто, што сдужи као одговор министру Финанције на његова питања. Кад се буде правио наставни план за средње шкоде, онда ће нам требати и онај преддог о основним шкодама, који је израдида стручна комисијаОвде су изнесене само неке мисди, које ће се и на јавност изнети, те ће се о њима можда водити и полемика, из које ћемо посде и ми моћи нешто употребити, кад будемо правили наставни план. Ј. Ђорђевић жели, да Једна и иста комисија изради наставни пдан е за основне и за средње шкоде, да би било сагласности у тим пдановима и да се не би моради као до сад, неки предмети у гимназији из нова учити, и ако су их ученици већ у основној шкоди добро изучили, него да гимназија продужи предмете из осиовне школе, почињући онде, где је ова стала. За тим предлаже, да се г. министар умоди, да Савету саопшти онај операт о основним шкодама, да би га стални одбор могао одмах употребити. Др. Бакић сдаже се с мишљењем Ј. Ђорђевића и потпомаже његов преддог. •