Просветни гласник

3 А В И С Н И 14 ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ савета

315

Потпредседник каже, да ми још не иравимо наставни план, него да само расправљамо, каквих школа треба да буде, и по томе предлог Ј. Ђорђевића не стоји у свези с предлогом одборском. Ј. Бошковић каже, да је одбор добио врло велики задатак, који он за тако кратко време није могао потпуно извршити, него је у свом предлогу поднео само своје претходно мишљење о основним, средњим и занатлдјско - трговачким шкодама. Ако Савет тај преддог прими, онда ће министар просвете и министар Финандије добити у томе пеки материјал, који могу употребити нешто за постојеће шкоде, а нешто за грађење пројекта закона о оснивању и уређењу нових школа. Потпредседник се слаже с тим мишљењем и вели, да су ова питања више школско-подитичка него чисто просветна, и за то ту и нема детаља. .Ј. Ђорђевић каже, да је одбор одговорио на сва питања г. " министра, и с тога се предлог може примити. Да је одбор уједно направио и наставни план за сваку врсту школа, онда би вели, према материјалу који се има изучити, могли лако одредити, колико је година потребно за то у свакој школи. Иотпредседник одговара на ово, да је до сад практиковано овако : најпре се направи устројство, у ком су изложена начела ; па онда се на основи тога гради наставни план. Но то није ни практично ни методично, него треба почети од наставног нлана. Ј. Ђорђевић каже, да би баш због тога добро било, кад би у идућој седници добили операт за основне школе; јер то је потребно нарочито с тога, да се одреди тачно прелаз из основне школе у средње школе. Потпредседник одговара, да то може бити онда, кад г. министар прими ову основу, коју Савет предлаже. Тиме је завршена општа дебата, те је по том Савет једногласно примио предлог одборски о преображију средњих школа за основу специјалне дебате. Др. Бакић предлаже, да се специјална дебата одложи за идући састанак. Прима се. III. Ј. Бошковић подноси следећи извештај другога сталнога одбора о карти кнежевине Србије, коју је израдио Гавра Ђорђевић: Наша је књижевност у земљописним картама оскудна. Имали смо карте од Бугарског и Миленковића и атлас од Дежардена, али сад их нема више и застареле су. Данашња безимена карта није картограФСКИ израђена, нарочито орограФија, и нема суседних земаља. Све те карте заједно немају новодобивених крајева. — Ова нова карта рађена је по познатој веди-

кој карти аустријског генералштаба. У њој су све врлине и мане те карте. Ио нешто би се могло поправити картама појединих округа, које се налазе у „Гласницима" ; али ту а) нису описани сви окрузи, него само : крајински, пожаревачки, ужички, врачарски срез, руднички, моравска кдисура међу Овчаром и Кабдаром, Мдава и Пек, Хомоље; б) нису сви описани од стручњака, као што је Драгашевић, Мишковић, Илић; в) не ноказују сви садашње стање, јер су рађени у течају од 24 године (од 1853—1877); г) не могу се сви најновији путови и размаци забележити ; граде се нови путови, премештају се суднице и механе, од куда се рачуна размак. Погдавите мане, које би се могде поправити: а) називи, н. пр.: Источна Морава, Сабанда, Ћириковац, и т. д. — те ваља поправити по Милићевићевој књизи и по закону о уређењу новога земљишта; б) пут од Београда на Аранђеловац, Крагујевац, Сабанту, Јагодину; в) западна моравска кдисура да се поправи према карти Илићевој у „Гласнику ; г) превећ ситна сдова за седа. Врдине ове карте: а) рађена је по до сад најбољој карти; б) има и ново земљиште; в) окрузи су јасно обедежени; г) има окодне земље ; д) има трасу нашег гвозденог пута; ђ) има и називе нредела (народни земљопис): Мачва, Драгачево, Л.евач, Црна Гека, Крајина. Одбор препоручује, да се та карта наштампа у 5000 комада, а продаје но један динар (картонирана као „Напс1- ин(1 Е18епћаћпкаг1еп" од геограФског ннститута у Вајмару, н. пр. карта балканских земаља), и то не за маде шкоде, због превећ ситних сдова и што је препуна, него за одрасдије ђаке, за путнике, за канцеларије, контоаре, јавне локале и у опште приватне писмене људе у свима српским земљама, као преко потребна. Као хонорар предлаже одбор 1000 динара (кодико је добио и онај, што је саставио мапу за школе). М. Миловук жеди да седода још Црна Гора. Ј. Бошковић каже, да је потребна карта свију српских земаља; но то је други посао, који се може наручити, и то да се изради онако, како Савет буде захтевао. Св. Мидосављевић слаже се потпуно с преддогом одборским. Потпредседник примећује, да министарство откупљује само шкодске ствари. Ако се ова карта може употребити у шкодама, онда се може откунити, и онда би та карта била уступљена министарству за свагда. Ј. Бошковић каже, да је та карта згодна за средње и више школе, а ако се могу направпти крупнија слова, онда се може употребити и у основним школама. Кад министар карту откупи, онда је он даје