Просветни гласник
ОСНОВНЕ 1ПКОЛЕ У
КНЕЖЕВИНМ СРБИЈИ
377
Од онога доба до сад отворена је једна нова женска школа и 2 су учитељке ностављене, а женске деце нма скоро три пута више но пре 18 година. Док је био овај округ са две стране нритиснут од Турака, дотле се није могло ни очекивати, да за школу своју чини више но што је чинио. Али сада су у њему онакве прилике као У свима осталим окрузима, па се с правом може очекивати, да своје старе и трошне зграде оправи и нове подигне, да набави школи потребна средства за настављање, а књиге и за учитеља и за децу своју. Из овог округа изашао је ре®орматор српсгее књиге. Постојбина његова одужиће се великим заслугама својега земљака подижући школе, те да његови потомци не морају туцати барут и потуцајући се по манастирима учити се књизи. Материјалне неприлаке у којима се овај округ са свога неплодног земљишта находи, у многоме ће му олакшати добра школа. У интересу је дакле њиховом, да насгану те да после жртава које принеше за ослобођење своје, принесу колигсо могу жртава и за духовии напредак свој.
: ј^ТАТИСТИЧКА ТАБгДИЦА
1. Мушке школе
Места
уписано
свршило
У Лозници
168
140
У срезу азбуковачком
У Гор. Буковици
53
48
„ Гор. Трешњици
35
24
„ Љубовији
38
24
„ Љубови !)И
31
25
„ Оровици
38
27
„ Царини
48
44
У срвзу јадранском
У Јаребицама
76
68
„ Ковиљачи
32
20
„ Лешници
48
29
„ Недељицама
51
49
„ Текеришу
31
17
У срезу рађевском
У Белој Цркви
66
50
„ Доњој Тријешљици
48
42
„ Крупњу
39
35
Свега
797
642
2. Женске школе Места упиеано свршило У Лозници 71 53 „ Крупњу 36 33 Свега 107 86
ј/ ПОРЕДНИ ПРЕГИЕ/З,
Годнне 1862
1867
1870
1874
1880
Мушких школа
13
10
10
11
15
Женских „
1
2
2
2
2
Учитеља
14
11
12
13
17
Учитељака
1
2
2
2
3
Ученика
347
335
508
609
797
Ученица
39
52
61
51
107
Свега ђака
(мушк. женск.) 386
387
569
660
904
ПОЖАРЕБАЧКИ ОКРУГ По разноликосги земљишта и по множини људства, пожаревачки округ заузима прво место међу свима окрузима наше отаџбине. У њему има најплоднијих равница, а има и кршевитих и прастарих планина. Оа севера Дунав, са запада Морава, чине делове што на овој страни леже врло нлоднима. Уз то још Млава и Пек залевају и онако плодно земљиште Стига и рамске раванице. Стиг је чувен са своје плодности, а северно Поморавље, од кога половина на овај округ долази, не уступа ни мало богатим њивама стижанским. Нема у нашој отаџбини плоднијег земљишта, но што га има пожаревачки округ у своме западном и северо западном крају. Хиљадама товара кукуруза и пшенице извезе се на страну само из његове долине моравске, Стига и Пека. Колико су плодне равни пожаревачке, толико су његова брда неплодна. Голе Планине, што се пружају од Дунава к југу, па се везују са Хомољем, не само да су неплодне но су тако стрме и кршевнте, да је преко њих просто немогуће просећи добар пут. Услед тога се из Голупца преко Голе Планине са великом муком прелази, и то или на коњу, а још сигурније пешице. Обично се ова планипа обилази и иде се чамцем. Хомоље није ни мало боље. Сам улазак у Хомоље кроз горња50