Просветни гласник

378 ОСНОВИЕ ШКОЛЕ У КНЕЖВВИНИ СРВИЈИ

чку клисуру, казује какви су ови кршеви. Са великим жртвама и многим знојем, просетена је горњачка клисура, колико да се колима у Хомоље доћи може, али пут овај тежак је као најтежи путови у округу ужичком и чачанском. На странама Хомољских плапина роди раж, понегде и друга сгрмна жита, а у узаним дољама које се поред потока находе, роди кукуруз. Стиг и Поморавље на северу и западу, Хомоље и Голе Планине на истоку и југо-нстоку, то су две противности, какве се у ни једном другом округу не могу да нађу. Па опет Хомоље даје Стигу оно што га чини тако богатим. Са врх Хомоља тече Млава, која, пробивши ее кроз горњачку клисуру, код Ждрела излази у питому равницу, те богато награ^ује становнике равнога Стига. Хомољци од ње имају свега оно мало плодних земаља што леже у нростору од Жагубице до Изварице, Суводола и Лазнице. У Звижду протежу се на све стране звишке планине. Кад се од Мишљеновца пође у Звижд Горњој Крушевици, нестане од једном оне лепе равни, која се протеже од Вел. Градишта све до Мигаљеновца, но се улази у Планине, које прелазе преко границе овога округа у Мајдан-Пек и Крајину. Као што се земљиште на северу и западу разликује од онога на истоку и југо -истоку, тако се исго разликује и становништво по имаовно стању свом. У Стигу и Поморављу находе се тазде, који живе у свакоме добру, ту има богатих села, читавих општина које се могу иазвати богатима. Село Божевац, које чини засебну општину од 474 глава пореских, за време рата, дало је око милијун ока хране за војску, а у нужди изводило је у редове за потребу војну око 700 кола са запрегом. Оваквих села има више у Стигу и око Мораве. — Свега овога нема у Звижду и Хомољу. Посна земља не даје ни онолико колико би требало за земљорадника стижанског. Оскудне прилике научиле су становнике ових крајева да с малим буду задовољни. И доиста, потребе Звиждана и Хомољаца мање су, њихов живот обичнији и јевтинији је, но што су потребе и што је живљење стижана и мораваца.

С окружним путовима овај округ може се мерити са сваким другим округом у старим границама. Из Пожаревца воде врло лепо урађени путови за све среске канцеларије: Вел. Градиште, Голубац, Гор. Кругаевицу, Жагубицу, Петровац, и Жабаре. Но осим ових окружних путова, кроз Пожаревац пролази главни државни друм, који веже Београд и целу Србију са Крајином, а преко Мајдан-Пека и Доњег Милановца. Јога има значајан, пут од обале Дунава код Дубравице, преко Пожаревца за Свилајнац и југо-исгочну и јужну Србију. Сви насипи пожаревачки проведени су лепо, а израђени су као се пожелити може. Пут кроз горњачку клисуру дело је вегатачко. Пожаревачки округ у првом и другом устанку није чекао велике помоћи но се сам дигао, да стресе тежак туђински јарам. Око ваекрса 1804 први пут је Пожаревац ослобођен °Д Турака, а по други пут под личним предвођењем самога Књаза Милоша о васкрсу 1815 године. Многом крвљу плаћена је слобода Пожаревца. — Све до 1825 године Кнез Милош је често становао у њему. Пожаревац беше му друга престоница. 1. уЉуШКЕ ШКО(ЛЕ Лежећи већим делом на плодноме земљишту, а находећи се далеко од границе, која беше инвазији изложена, пожаревачки округ имао је свих услова који су потребни за развитак гаколе. Удесно уре^ење села с једне, а добри путови с друге стране, допринели су такође много гаколекоме напретку. Из свију ових разлога од школе пожаревачког округа можемо захтевати све оно што се у најбољим приликама захтевати сме. Ово нарочито вреди за 4 среза: пожаревачки, моравеки, млавски и рамски, а у неколико и за срез голубачки. Мање захтеве смемо стављати на Звижд и Хомоље, који ни по земљишту, ни по удобности еаобраћаја, не могу се мерити с осталих 5 срезова. У целом округу у почетку школске године било је 80 мушких школа. Но наскоро су две > витовничка у ср. млавеком и милатовачка у ср. хомољском затворене, те је тако остало свега 78 школа, које еу целе године- радиле.