Просветни гласник

410 0 изучавању старе ср. I и друге стране, као из зида извучен је од бел.ог мрамора по један — два шуха у ведичини — лав; оба су у целој природи извајаии. На овим довратницима утврђен је више врата Фат и по висок шестосводни свод, овај је лепше од довратника украшен. Најгорњи је од обичног црквеног зида више од једног шуха извучеа. Сви сводници овог свода, осим једног, украшени су скудптуром; горњи је увијен дозом и дишћем, у ком се виде птице и друкчије животиње; испод њега је други прост. Трећи је увијен. Но четвртом су извијене гране са цветовима; на сред њега (на висини дука) изрезан је анђео а до њега са обе стране по једна птица. Пети је художествено изжљебљен ; шести, танко увијен" и т. д. Нрипрата је 40 корачаји дугачка а 50 широка. Сводови припрате ослањају се на четири дака, врло лепа осмоуголна стуба. Пиједестали средња два стуба, украшени су на угловима, животињским главама. Над капитедима, у прва два стуба налазе се по четири лава, а у друга два по четири орла са раширеним кридима. Над сводом припрате надази се Гинекијон. Широка врата, што воде из приирате у главпу цркву, украшена су сложеним стубовима (дењкастим) и једним засебним из мрамора од различне боје. У њиховим пиједесталима нзрезани су лавови, а над капителима, орлови. Од врата припрате до олтара има 50 корачаји а од олтара до крајње тачке у испупчености олтарске апсиде 80 корака. Ширина цркве је 70 корака. Кубе се осдања на четири \дирека (зидана стуба) које скопчавају лукови (аркаде), али се терет кубета пренаша још и на четири мраморна осмоугона стуба, који су постављени у средини између сваког дирека и зида од цркве. Црква је унутра обдожена бедим мрамором; капелице (св. Димит. и Вогородице) су из цркве затворене само ниском мраморном преградом, тако, да се из средине цркве испод кубета види у сва три олтара, (у гдавни и од две капедице.) Један натпис у тој цркви веди, да је иротомајстор храму бео Виде, мали брат (францишкански калуђер) из Котора, а други јаден- хоће да каже, да је ова црква у време Косовских бојева порушена била и да ју је царица Милица обновида. Но не треба баш буквално[тумачити тај други надпис и веровати, да су Дечани били јако порушени. Оправке Миличине мора да су биле врло незнатне, да нису никако задираде у суштину грађевине. Јер и црква са својим укунним изгледом и са својим детаљима ирипада веку Дечанског а не Лазара. После Дечана ни једна црквена грађевина у Старој Србији не нримамљује путника толико, кодико патријаршијска црква у ДеАи,ж то не својом вештином кодико својом историјском страном; ади пећска црква

ке црквене архитектуре и ако у вештини млого ниже стоји не само од Дечана, него н од по гдекојих других старих цркава у Старој Србији н. пр. Ђурђевих Стубова, и Грачаиице, опет има неколико карактеристичних црта врло занимљивих за историка вештине, а и то не треба заборавити, да је она неколико пута још у XVI и XVII веку поправљана и да су у тпм приликама цо гдекоје старе особине уништене, и да нам она у садањем облику своме, нарочито у погледу на спољни изгдед показујезнаке оног времена, кад је турска сила пала на Србију, и кад је српска вештина наступила у последњу своју Фазу, Фазу опадања. Пећску цркву зидао је учеиик св. Саве други српски архијепископ, Арсеније, у XIII веку. Храм је четвороугон са врло малим издазима крајева од крста. Она има четири деда: 1) велику нрипрату. 2) Велику средњу цркву у сдаву Вазнесења. 3) Јужни параклис, ваведење Богородично и 4) северни параклис св. Димитрија. Свака од оте три цркве има по једно доста ниско а иошироко кубе и то над олтаром. Нискоћа сједињена са ширином у тим куполама пробуђује у човеку неко осећање тежине, кад их споља од цркве гдеда, ади унутра у храму она дају леног СФекта обидном светлоћом, што нросипљу свака са својих осам великих ирозора. Припрата заузима ширину све три цркве, гдавне и оних побочних. Оних је широка 84 корака а дугачка 30. Ако је веровати натпису једном, та припрата је подигнута 1562 год. Њеи унакрсни свод дежи на три осмоугона стуба од бедог мрамора и три зидана стуба (дирека). Вредно је овом приликом сноменути, да се К прозорима северног и јужног кубета (на параклисима) налази стакдо од различне боје, од чега има трага још само у једној или у две старе српске цркве. Изгледа, да је само у већим црквеним грађевинама уиотребљавато бојадисано стакло, да би светлост што долази кроз прозоре кубета имала нешто чаробног у цркви, а у мањим храмовима обично су прозори у кубету у сгаро доба били покривени избушеним мраморним плочама, од каквих су гг. Вадтровић и Милутиновић нашди трагове и у гдекојим старим црквама у кнежевини Србији. Још и то морам споменути, да се из побочних параклиса улази !о у главну, средњу цркву кроз пробијена врата. Како су ГиљФердингови описи Дечана и Патријаршијске цркве важни за вештака и археолога, тако су му важне и његове бедешке о неколиким развалинама од старих знаменитих цркава. И ако су те белешке кратке, оне млого вреде за то, што није лако свакоме приближити се тим архитектонским споменицима. Из његових бележака може се видети, да су остатци Ђурђевих Стубова још у велико сачувани. Та знаменита шједна од најстаријих Немањиних цркава, коју је краљ Драгутин обновио, била је подигнута на крстообразној основи; подељена је бида на три одељења ; главну цркву^и