Просветни гласник

0 ИЗУЧАВАЊУ ОТАРЕ СРПСЕЕ ЦРКВЕНЕ АРХИТЕКТУРЕ

409

слику задужбине, каква је била ире њеног разрушења 1782 год. Но ја ћу овде детаљније извести његове бедешке о неколиким старим црквама у Старој Србији, које историчком важношћу и вештином уложеном у аихово грађсње, најпре привдаче пажњу археодога. Приметпти само треба, да ће стручан археолог вазда кодико бдагодаран бити рускоме путнику за његове детаљне описе старина, тодико жадити што у тим онисима нема никакве научне методе, каква нигде није тодико потребпа као при описима грађевина, али нетреба заборавити ни то, да учени путник и сам жади, што није више посвећен у вештине и што се не надази стручног вештака, који ће депше разумети оне споменике које он описује, боље умети оденити њихову важност, и пубдиковати их у верним снимцима. „Отчего — веди он — путешественики все ездлта по торншгв дорогамг оансивал мћсности, давно извћстнин н сниман видн уже сто разт. перенесенне на бумагу ? Отчего никто изђ художнико†еш,е не взаглнудв вђ Сдавлнсшд земли ТурцЈн?" Скромно признање ГиљФердингово његове нестручности, изиекује само поштовање и даје више цене његовим бедешкама. Ни једној старој задужбини није ГиљФердинг покдонио тодико нажње, колико Дечанима и натријаршијској цркви у 11ећи. Заиста је задужбина Душанова оца у сваком погдеду најсјајније дедо старе црквеве архитектонске вештине, и сваки извештај о њој мора бити занимљив. Највећи луксуз вештине и најузвишенија мисао сједињене су и том деду Которанина Вида, које је на ведпку срећу до данас скоро у својој нрвобитној Форми одржато. Ја бих жедео, веди ГиљФердинг, да какав вештак посети тај храм, — он би — уверен сам потврдио моје убеђење, да је тај храм једно од најсавршенијих деда византијске архитектуре. „Кад уђете у ту цркву вама овдада неко свечано осећање; ви у њој ностајете спокојни и веседи, ади та веседост има нешто узвишеног" (р. 129). 0 Дечанској цркви ми имамо још из одавна детаљан и тачан опис од архимандрита Гедеона Јуришића. У оскудици вештачких описа и снимака, „Дечански првенац" (печатан 1852 год.) је љубитељу старе вештине добродошда књижица. ГнљФердингове бедешке о тој цркви, и ако краће, могу сдужити као допуна оиису од Гедеона Јуришића. Црква Дечанског манастира зидана је 1335 год. основа јој је грчки крст; врдо је ведиких и високих размера. Има округлу високу куподу над пресеком крста. Зидови од цркве споља покривени су пдочама од бедог, црвенкастог и сурог мрамора и то у слојевима, тако, да најпре иде ред пдоча од^белог мрамора, па за њим ред од црвенкастог, па за овим опет ред сурог н т. д. Ти сдојеви су постенено ужи и ужи, т.

ј- сдој доњи од бедог мрамора најшири је па онај над њим од црвенкастога нешто ужи, па трећи још ужији ; па кад одпочне опет беди слој он је опет најширији од оних што изнад њега додазе. Источни део цркве има нет полукружних апсида од којих је средња, олтарпа, најиспупченија, а до ње са обе стране прнљубљују се апсиде од наракдиса св. Николе н Димитрија и од нроскомидије и ђаконикона. На великој олтарној апсиди надази се новедики полукружни нрозор, који је изванредном депотом скудптурних радова, удоженпх у његов украс, пзазивао увек највеће дивдење у путника. Сви прозори и оковратницн на тој дивној задужбини Стевана Дечанског, ноказују дуксуз и укус каменорештва, ади тај нрозор на крајњем истоку храма, може служити најбољим примером те вештпне (скудтуре) на Дечанима. Над тим прозором искаче стреја са одовним кровом, она се осдања на два осмоуголна мраморна стубића у јонском стиду , који опет стоје на грбинама два погурена човека (каријатнде). Иод стрехом а одмах над средином прозорног дука изрезана је из мрамора човечија гдава, која испушта из уста две винове лозе. Те лозе вију се око крајева док се доде испод нрозора не сретну и не исидету. У дистовима те дозе изрезане су птице и Фантастичке животиње. Тај је прозор од једног дука, а сви други на цркви начињени су од два окна на дук, које но средини деде мраморни стубић. Осим нрозора над западним портадом, који је подељен са два стуба. У кубету има осам таквих прозора са но два окна, и кроз њих пада ведика светлост у храм, већа но што се налази и у којој старој срнској цркви. Врата се надазе троја и то на западној, северној и јужној страни принрате, и сва су са урезаним, испупченим и удубљеним дуковима, арашкованим у хармоничном и нерспективном угуривању у храм, и сви ти дукови деже на стубовима, који изгдедају, кад их човек мало од подаље испред врата гдеда, као згурана у близу адеја од стабада. Газне укусне и вештачке резотине красе сваки од отих нунчатих дукова изнад удаза у храм. Докде су у главном пдану сви прозори међу собом сдични а тако исто и сва врата међу собом, дотде су сваки прозор и свака врата у детаљима скулптурним самостадна, засебна вештачка деда, онако исто као и у Каденићскоме манастиру. Гедеон описује овако западна врата којима је вештак највише труда покдонио. „Шестостубни довратници ових врата начињени су од бедог и шареног мрамора. Два средња стуба ових довратника вештачки су израђена, један, од једног шуха дебљине четвороугодни, покривен је виновом дозом, која се сави'а под тешким грожћем, у дози се виде нтице изрезане. Остади су стубови четвороугодни и без украса. Врхови ових довратника украшени су саксијама и цвећем (капитом). На врху ових с једне 54