Просветни гласник

408

0 ИЗУЧАВАЊУ СТАРЕ СРПСКЕ ДРЕВЕНЕ АРХИТЕКТУРК

После Ами Бујеа морали би смо прескочити пуних двадесет година да сретнемо једног другог ученог путника, који нам је дао доста занимљивих бележака о старим српским црквама на Балкану ; ја мислим на ГиљФердинга, и његов код нас познати и цењени путопис — ,По4здка по Герцеговишћ Босшп и старои Серб1н" ; али бар из пијетета према нашем вредном старијем вежтаку, Аврамовићу, не треба прећутати и неке његове покушаје на пољу испитивања манастира и манастирских старина. У архиви министарства иросвете и црквених дела налази се један кнежевски указ од 1846 год. којим се Аврамовићу одређује државна помоћ да путује по манастирима, а у народњем музеју има један кратак вештаков извештај о првој његовој екскурзији. Као што се из тог нрвог извештаја види, намера је била да се сви знатнији манастири у кнежевини Србији походе и то више нута; али је, као што изгледа, остало на том почетку, и Аврамовић није више предузимао тај посао. На том путу 1846 год. бавио је се Аврамовић свега шестнаест дана, и то у месецу септембру кад је време било већ неудесно за цртање у мрачним црквама, и посетио је Манасију и Гаваницу ; по повратку нредао је уз нисмени извештај ове радове : 1 нацрт патоса у припрати цркве Манасије, који је врло лено био састављен а 1а тозаГк из мраморних плоча различне боје. Том приликом Аврамовић је умесно нриметио, да је морао бити још депши под у самој цркви, кад је у припратн тако леп. Нацрт је израђен .оловницом. 2 Основни план цркве у Манасији израђен оловницом. 3 изглед цркве Гаванице са јужне њене стране (оловницом), 4 основни план разрушеног манастирића св. Тројице, за који се прича да је био зидан тридесет година пре велике цркве у Манасији (та развалина је на Гесави 3 / 4 сахата више Манасије). 5 Нацрт спољњег изгледа манастира св. Тројице са источне стране. 6 Основни план порушене црквице св. Златоустог. 7 Нацрт кнез Лазареве трапезарије у Гаваници. Ови скромни послови нашег знатног вештака још нису публиковани, а носле радова ^аницевих и г.г. Валтровића и Милутиновића, много не вреде осем оног нацрта од патоса у припрати Манасије, ког неби требало заборавити у његовој мани у музеју београдском. Ни у једној другој старој цркви у кнежевини Србији не налази се тако вештачког патоса, какав је био у Манасији; и данас се виде остатци од њега, али га данас већ човек не може снимити тачно, као што је то могао учинити Аврамовић у његово време. Аврамовић и ако по занату сликар, био је први, који је ночео прецртавати дела старе зидарске вештине, и ми данас само жалити можемо, што није продужио тај носао, који би био од велике научне вредности. Учени Гус, ГиљФердинг, ког је смрт врло рано отргла пространим и озбиљпим студијама славени-

стичким, пропутовао је по Босни, Херцеговини и Старој Србијц 1857 год., и у његовим путничким белешкама') налази се доста материјала за српског археолога. Херцеговина и Босна немају врло старих архитектонских сиоменика; манастири у тим крајевима, изузев Милешево , већином су нодизати у време турског госнодства, али и погдекоји од оних може примамити старинара, ако ни због чега другог оно да му покаже српску вештину у њеноме упатку. У том погледу вредно би било походити манастире на реци Л.иму и Тари. Манастир Житомислички, четири часа од Мосгара под Врхдолом, који је зидан 1585 године. Црква Арх. Михаила и Гаврила у Сарајеву, која је у XVII веку горела и рестаурирана. Газвалине старог манастира Тврдоша близу Требиња, за који традиција (по Дучићу) вели да је врло стар; а особито манастир Пивски, који је највећи и најлепши у свој Херцеговини, сазидан од црвенкастог твр дог камена (1604—1606), могли би стручноме вештаку показати ио коју карактеристичку и за историју срнске архитектонске вештине важну особину. Но од много већег су значења грађевински остатци у Старој Србији. У тим крајевима стари српски живот -— као што је иознато, највише се био развио, па је и највише и најлепших сноменика оставио. У старој Србији остатци из прошлости толико се истичу над знацима савременога живота, да се може рећи: да је то земља створена за српског археолога; али на жалост, ти за нас толико важни и занимљиви крајеви, српским путницима су до дан дани затворени. II оно мало, које је жеља повукла у Стару Србију, имали су да се боре са нечувеним тешкоћама и често, да нам са опасношћу свог живота искупе по који скомрачни извештај о споменицима из царскога времена српског, док је странцима вазда и угодније било путовати но тим крајевима и лакше прићи споменицима вредним описа. За то се историк и археолог, у погледу на споменике у Старој Србији, мора највише ослањати на стране путнике, и између тих, никоме не може толико благодаран бити, колико ГиљФердингу. У неком погледу он се може назвати откриваоцем непознатих споменика српских. Он нам је нрви показао, где је она стара црква св. Петра и Павла, у којој се Немања 1148 прекрстио у православну веру, која је сад најстарији споменик српске архитектуре. Црква та налази се близу Новог Пазара. Он нам је описао бањски манастир на брегу Борју, између Љша и Увца, где је Урош I (1270) подигао цркву св. Николи. Налазе се те развалине близу Нове Вароши. Он нам је први описао опширно развалине манастира Милешевског, задужбине краља Владислава, сина Стевана Првовенчанога, које су толико сачуване, да но њима можемо у иамети склопити доста тачну ') Појездка по Гердеговиње, Босни и Старој Србијн.