Просветни гласник

0 изучавању старе српске *цревене архитектуре

407

За Тројицу, која је врло важна за српског археодога, јер износи неколике облике у својем пдану, каквих само на двема трима најстаријим дрквама у кнежевини Србији има, вели Вук: „лијеп манастир, има кубе, није модована. Зидан од сиге врдо депо као од сира, особито из нутра. По црквеном зиду рекао би човек да није одавна грађена" (зш); за Ђаведење веди; „Има кубе и доде око дркве нојас, а онако ружно зидана. Иевнице нису истурене. Проскомидије засебне нема. Трапеза врло дадеко од двери." Мдого веће вредности за испитаоца вештинаимају дела ученога путника по Турској царевини, г. Ами Бујееа. За изучавање историје и живота бадканских народа, у мдогоме погледу његова научна књига .Та Тигди1е сГЕигоре" (нечатана 1840) може и данас сдужити за путовођу, па и вештак или старинар, који испитује архитектонске средњевековпе сноменике, наћи ће у том делу доста занимљивих бележака, тим пре, што су млоге цркве старе иосле тог времена понрављене и рестаурирате. У кнежевини Србији до времена његовога нутовања самоје један и то незнатнији манастир рестауриран, манастир Вујан, 1808 (и Савинац 1820 ?) Крушевачка црква није радила и показивада је још своје старе особине. Жича је била у развалинама, али са својим неким особинама, к О ј '6 су доцније отпале. Студеница је имала своју стару куподу, која је доцније новом замењена и т. д. И Ами Бује не описује манастире онако, како би се од стручнога архитекта могло изискивати ; он више, а по где готово искључиво, покдања пажњу спољпим архитектонским приликама грађевине, ади је на срећу, баш при опису најважнијих цркава, Жичке и Крушевачке, које су од доцније оправке највише страдале, доста детаљан, те човек по његовим бедешкама може склопити доста истиниту слику о тим грађевинама, какве су пре биле. С те стране дакле, стари учени путник може бити од велике користи. У II и III свесци књиге : „Иа Тигдше сГЕигоре" спомиње Ами Бује готово све манастире у кнежевини Србији и другим крајевима српским турске царевине (Босни, Херцеговини, Старој Србији и Дрној Гори). Но гдекоја, негда славпим а сад срушеним манастирима, он тражи и бележи место где су биди, н. пр. манастиру Мидешеву, којем открива траг бдизу Пријепода на једном брегу, где је сад замак порушен Хисарђи. Од врдо знамените, јер ће бити, колико нам је из живота Немањина познато, најстарија Немањина црква, од цркве Немањине св. Николе он је нашао развадине у Кончулима наМорави. Веће пажње иоклања француски путник овим црквама: Св. Петци у Призрену, врло депој и знаменитој цркви Душановој, која је сада џамија. За њу вели, да је на северној обали Бистрице, зидана у слојевима од сиге и цигље, да јој је основа грчки крст, да је пренагомилана деловима утуреним и истуреним са страна — да јој ја

кубе полигоно, да има више капела на свод и најпосде, да је око врата п око нрозора украшена рељеФним резотинама у камену. Као што рекох особите вредности су му белешке о крушевачкој цркви. У Каницевим Визан. споменицима но Србији, налази се план те цркве каква је сад, она је оправљена и окречена. 1840 год. имала је ових ствари на себи, којих сада нема, иди се не виде : На зидовима су се видеди депи сдојеви од камена и цигље, како се надази махом на старим црквама. На портаду су бида два полукружпа венца, као што се и сад види, ади је онај прозор одмах више врата био онако исто округао као и онај више њега, и покривен изрезаним каменом. На .врх портада бида су два орда од камена (Беих а1§1е8 зигтоп^ап! 1е рог!а1). Под тим се не може разумети да путник мисли оног двогдавог орла у нолукружној лучини над јужним вратима преирате. Било је још особито карактеристичких Византијских шара у камену око портада и око прозора, што је све уништено при оправци 1843 године. У Ами Бујевом оиису Жичке цркве наћи ће се спомена о проскомидији и ђаконику с деве и десне стране одтара; видеће се да одтарска апсида није била онаква, каква је сад на обновљеној цркви, то јест од једног подукружног лука, него да се кор свршавао у три нодукружне апсиде, од којих је биданајдубља она у средини, па је и она сама истурала на поље малу испупченост; наћи ће се даље, да се полигона, стара купода дизада на три степенице (градине) изнад крова, и да су прозори њени били ођивни; данас тих градина нема и ирозори су другчији ; друга два мања кубета бида су у свему сдична великоме, нису била округда као данас. Око гдавних врата (западних) која излазе у последњу припрату (дворану, која сад нема крова), бидо је мдогих резотина у камену, чега данас нема; прозори на цркви показивали су лепу вештачку израду, и на дну крста била су два прозора на лукове са стубом у средини. Овде као узгред могу додати, да се у Љетопису од 1828 год. надази једна белешка о овоме манастиру од Давидовића, ондашњег кнежевог секретара, који је ту цркву видео још 1822 год.; та белешка и ако скроз не научно написана, може бити стручноме археологу у по печем поучљива. Тако измеђ осталог из ње се види, да је црква жичка била зидана у слојевима од сиге и цигље, да је у певницама било шест прозора, на сву прилику по један у певници али са три лука. Као те белешке о Жичи моћи ће археологу бити поучливи Ами Бујеви описи Враћевшнице, Дечана и Студеничке велике цркве. Ами Бује, судећи по једнакоме Фризу на Студеничкој и Враћевшпичкој цркви, сложеном из иолукружних и хоризонталних линија, иисли да су те две грађевине из једнога времена.