Просветни гласник

0 ИЗУЧАВАЊУ СТАРЕ СРПСКЕ ЦРЕВЕНЕ АРХИТЕКТУРЕ

411

једну припрату и олтар. Из припрате ишло се у цркву кроз архаду. Та особина је сад позната још само на једној старој порушеној цркви. Испред припрате баш уз зад приљенљена је бида велика куда, испод које се кроз врата на свод — као и на жичкој, цркви улазило у храм. Црква је била изнутра молована, и данас се још виде слике од светаца на зидовима. По сачуваним остатцима тог храма, могао би вешт архитекта још снимити илан храма, какав је некад био. Предео око Новог Пазара има особито интереса за српског археолога. Ту има неколико порушених цркава, за које се по гдекоје лепе традиције вежу. Тамо су развалине од цркве Реље „ Крилатога" са очуваним још лепим живописом. Тамо се још виде развалине од високих кула знатног града Јелеча. Али су најзнатнији остатци у том крају, остатци манастира у Соио%анима. План цркве Сопоћанске исти је као и у Ђурђевим Стубовима; али је црква била млого већих размера и боље је сачувана од Ђурђевих Стубова. Кула, кроз коју се улазило у храм, готово је неповређена и купола је сачувана, осем крова. Улазак јеисподкуле, као и у Ђурђевих Стубова и у Жиче. Има припрату, из које се улази у главну цркву кроз аркадисан зид; прозори су мали, и обложени су они и врата у наоколо мраморним плочама. Црква је изнутра живописана. За човека, који је читајући српску ис.торију, научио се да високо цени књижевни и дипломатски рад архијепископа бањскога, Данила, биће вазда пријатно да дозна, у каквом се стању налази његова епископална црква, којој је сам на сву прилику план цртао и градио трошком великога краља Милутина. Не далеко од вароши Митровице, налази се градић Бањска, у који Турци 1855 год. врло нерадо пустише ГиљФердинга да размотри ствари каквих има. Унутра у том граду, на источном неговом углу, стојале су онда још развалине једне прекрасне и простране цркве, која и у рушевини показивала луксуз вештине и лакоћу стила. То су остатци чувене Милутинове цркве. Она је подигнута на крстачној основи са малим апсидама на три араћа краја од крста. Она је (осем припрате) била дугачка 39 лаката а 26 широка. Купола се цела скоро одржала, али су срушени стубови и аркаде, на које је свој терет наслањала. Срушен је и олтар а тако исто и нрипрата. Зидови с' пољаноказују да су били обложени белим и црвеним мрамором, а изнутра обојени у Фреску. Ами Бује у својем спомињатом деду, погодио је где се надазе развалине знамените Милешевске цркве, задужбине српског краља Вдадисдава, али није погодио баш саме развалине, које су још одржане тако, да би вештак могао сложити на хартији план цеде грађевине. Као што је напред речено, храм Милешевски пуст је и срушен још од 1782. Данас се

виде зидови цеди без крова. Црква је бида дугачка 47 аршина а широка 12. Имала је два кубета, од којих су сачувани још само доњи делови , и нешто од сводова на којим су лежада. Припрата је бида одељена од цркве зидом, и из ње се кроз свод удазило у цркву. Два такова попречна зида нробијена у аркаде дедида су саму цркву па одељке и сдужиди као потпором цедој грађевини. Народ прича, да је у црквн бидо и четири мраморна стуба, којих сада нема. Зидови цркве и споља били су моловани у Фреску, као и изнутра. Из исте потребе, рад које је Мидешевска црква изпреграђена била зидовима пробијеним у аркаде, подигнуте су биле аркаде попречне али само са већим укусом и у једној другој цркви, која је грађена млого позније од Мидешевске. Она је знатна и тим, што се за њу веже она народна традиција о смрти нејаког Уроша, којој у посдедње време наши вредни критичари, Руварац и Ковачевић, подкопаше веру. Ја мисдим на манастир Успенија пресв. Богородице на речици, Језерској бдизу Неродимља. Као што иародна прича хоће, у близини те пркве погинуо је Душанов син и ту је мртав донесен и сахрањен. Зидови од оте цркве још су доста цеди, ади су одпале мраморне плоче, којима је била обдожена. И кубе је доста страдало. Оно није лежало на стубовима. Црква је (са припратом) подељена са три попречне аркаде од три лука, али тако да је на свакој средњи лук био млого већи од два са стране. Те особине налазимо и на Мидешевској цркви, ади овде те нопречне аркаде сдуже не само потреби него и вештини. Поред ових споменутих, више или мање сачуваних, развалина од старих цркава, вредно би бидо за художника да види и остатке од Коришког манастира, ког је Душан подигао на једном стрмом окомку у Шар нданини. Због стрмог земљишта та црква подигнута је била на високим аркадама. Од цркве — на жадост, није ништа очувано, али су аркаде још сачуване и уливају данашњем путнику дивлење, смелости старих српских неимара. ГиљФердинг је на својем путовању по Старој Србији видео и Свету Иетку призренску, која је као што сам напред казао, данас џамија, али је та знаменита црква детаљније описана код Ами Бујеа (види напред). ГиљФердинг спомиње само једну особину у тој цркви, а то је, да је она имала гинекијон издигнут над сводом припрате, као што је и у Дечанима. Исто су му тако скомрачне белешке и о Грачаници код Приштине, центрадног места старе Ллшљанске епископије. Али код једног другог наученог путника имамо важније бедешке о тој цркви, коју је зидао Стеван Урош II. (Милутин) 1332 године. Тај иутник је Хан. Г. Хан, бивши цр. кр. аустријски консуо за источну Грчку, путовао је под јесен 1858 год. од 5 4*