Просветни гласник

412

0 ИЗУЧАВАЊУ СТАРЕ ОРПОКЕ ЦРКВЕНЕ АРХИТЕКТУРЕ

Београда у Солун. ! Његове путне бедешке издала је бечка академија наука 1861 год. под именом „КеЈзе уоп Ве1§гас1 пасћ 8а1опЈк." Те бедешке познате су код нас и јако цењене нарочито у пашим ОФИцирским круговима. Хан је путовао ради исправака неколиких геограФских погрешака на картама Бадканског подуострва, и да топограФски испита земљиште, куда би жељезничка пруга најудесније могда везати Солун и исток са западним европским земљама. Према том њему је и цељ и нравац пута напред одређен, али се ме1)у његовим белешкама надази по која, за какву ће му и љубитељ старе вештине морати бити захвадан. Како је учени путник при посматрању архитектонских старина знао које су гдавне особине стида; те је њнх бедежио, то човек може жалити, што из таквог пера нема пзвештаја и о другим којим делима старе вештине у српским земљама. За српског историка вештине и вештака биће особито занимљиве Ханове белешке о цркви Немањиној у Куршумдији, о св. Ирохору код Враве и о Грачаничкој цркви. Пре кратког времена беше се говорило у новинама о рестаурацији н званредне куршумлијске цркве,, од које су главни зидови још доста добро очувани, и беше склопљен нарочити одбор од тамошњих грађана, који ће се бринути око тог посда, којем је одбору УПјТио г . проФ. Валтровић једну јавну посланицу (печатану у „Видеду"), у којој је изложио важност куршумлијске старе цркве за науку, и начин на који би се она могла обповити, нада се не убију њене архитектонске особине, и она првобитна. неимарова мисао, којој је цела грађевина давала израза. Та је црква у чистом воз-антијском стилу. На удаску у цркву постојала су до нре 20 година два висока четвороугона торња, измеђ којих се испод свода ишло у нартекс. (припрату). Један од ота два торња стоји још и данас, а другог више нема. 1861 год. још се видео свод над припратом, ког такође сад нема. Црква је дугачка 18 корака у квадрату. Над средином њеном уздиже се кубе, које је у време Хановог путовања млого боље било сачувано него данас. По данашњем стању те грађевине не види се како су били изведени источни делови њени (одтарске апсиде), али би се и то могло дознати кад би се откопавањем рушевине познаде основне линије темеља на тој (источној) страни. Док је та стара Немањина црква у југо-нсточним крајевима наше отаџбине јако цењена због своје лепоте и вештачке израде, дотле је св. Прохор на близу и на дадеко славан својом светином. За археолога може бити занимљив само прост али необичан план те цркве. Она лежи на левој обали Пчиње и малих је размера. Је,ана четвороугона куда, одисте ширине које је црква, приљенљена је уз саму цркву.

На горњем њеном спрату надази се капела, у ко.ју се додази из цркве ио дрвеним степеницама. Од старих цркава које је Хан видео, најзнатнија је Грачаничка. То је једна од најпнтересантних архитектонских споменика из кремена Милутиновог, а може бити и најлепши од млогих других задужбина, које је тај велики српски владаоц ноградио, и на срећу очуван је до данас у својем првобитном облику. И грачаничка црква зидана је у чистом византијском стилу какав се развио на истоку, нарочито после Јустинијанова времена. Она има крстачку основу, дугачка је 60 а широка 40 корака. У својем општем илану она има орпђинадних црта, каквих не налазимо ни на једној другој старој, сриско.ј цркви. Кад је човек гледа ма ско је стране с поља, распознаје на њој три дела подигнута једно над другим. Доњи део на једној страни (Фронту) састоји се из три подукружна свода, више којег диже се други део грађевине од четнри ођивна (угдаста) лука, а од ових састављена горе четвороугона површина носи главну куполу, која је трећи део грађевине. На угдовима, што посгају на саставцима доњих сиоредних лукова (на првом делу) подижу се четири мања кубета, која су по укусу млогих путника сувише изодована и без хармоничне, везе са основом од главне куиоде. Унутрашњи изгдед грачаничке цркве пада у очи несразмерном висином отвесних стубова (дирека, зиданих стубова) од четири главна дука. према којој су висини размере главне куполе врдо мале. У осталом ти уски лукови и дугачки, танки стубови. рађају у посматраоца неко осећање дакости и деликатности цеде конструкције. Принрата је млого нижа од главне цркве и зиданаје млого доцније(1571 год.) и то цигљом, докде је гдавна црква зидана у сдојевима од камена н цигље, тако, да сдојеви од белог камена иду око прозора и врата. Прозори су према величини грађевине мади, тако да унутрашњост није довољно осветљена. Још можемо додати, да се терет од два горња дела гређевине. изнутра осдања на два велика зидана стуба, која су нешто несразмерно приближена западу и спојена аркадом, и па шест мањих зид. стубова распоређених иа близу један до. другог и то по три на свакој страни (ГиљФердинг). Гетко која стара црква има својим спољним обдиком тако леног еФекта на гледаоца као црква грачаничка, особито кад је путник из веће даљине посматра. Својом висином, својим елегантним размером и својим даким и витким кубетима, она рађа осећање деликатне импосантности какво човек не осећа кад друге старе грађевине посматра; и доиста изгледа као да је неимару грачаничке цркве баш и намера бида да му дело с'поља чини великог еФекта, јер се јасно види да се унутрашњост цркве у млогоме погледу жртвује спољњем утиску, и еФекат, ког би требадо тражити од унутрашњег распореда цркве, подчињен