Просветни гласник

414

0 ИЗУЧАВАЊУ СТАРЕ СРПСКЕ ДРЕВЕНЕ АРХИТЕЕТУРЕ

нема, ималд своја кубета, заслужује озбиљну пажњу стручњака. 3) Студенице (детаљно описана у I. 94 исљ). 4) Грачанице. При опису ове цркве г. Милојевић је врло детаљан (I 154—159) и придожио је уз П-гу свеску свога путописа два цртежа: општи изглед цркве и основпи њен план; ти цртежии ако нису вештачки израђени, могу боље упознати човекаса знаменитом Милутиновом задужбином, но и детаљно описивање без икаквих цртежа. По Милојевићевом цртежу основног плана грачаничке цркве види се, да се она свршује на источној страни у три нолигоне апсиде, и то једну средњу — олтарску, и две са стране одолтара — од параклиса св. Богородице и св. Јована, а не у три полукружне апсиде, како би се по опису у књизи н.еговој могло закључивати (I 158). 5. Цркве св. Стевана, ниже Митровице, близу ушћа Барањске реке у Ситницу. Та је црква у развалини, али би се лако могла рестаурисати. Она је крстачке основе ; дугачка је 00 а широка 30 стопа; имала Је на пречази крста (основи) велико кубе и била је с поља обложена црвеним мраморним плочама. 6. Манастира Девичког (Детаљан опис у II. 145 исљ.) Црква тог манастира, чувеног због многих старих рукописа нађених у њему, подигнута је, као што гласи један натпис, у време владања Ђурђа Смедеревца. У основном плану је крстачна; има једну припрату, а на пречази крсга велико кубе; унутра, у цркви, врло је тамно и загушљиво. Уз припрату — на западној страни — прилепљен је један тороњ од три спрата, који, је по мишлењу г. Милојевића, из доцнијег времена. Црква је зидана у слојевима од камена и цигље. 7. Пат]оијаршијске цркве у Пећи (II. 195 исљед.) Господин Милојевић је обећао да ће уз III свеску свога путописа додати план те знамените цркве, али није испунио своје обећање. Ваљда ће којој доцнијој свесци додати и план. Еод њега налазимо означене мере ширине и дужине главне цркве и параклиса. Цео храм састоји се из пет делова: 1). Са јужне стране 3 / г хвата широк трем, који је дугачак, рачунећи до дркве св. Николе на источноме његовом крају, 17 '/ 2 хвата. 2). Уз тај трем стоји црква св. Богородице (параклис), дугачка 17 хвата а широка 5 */ хвата. 3). Иза тог параклиса иде главна црква, дугачка, са олтаром 20 а широка 10 хвата. 4). Иза главне цркве и уз њу иде црква св. Димитрија, (северни параклис), дугачка 17 а широка 5 / 2 хвата. 5). Са западне стране све те три цркве, лежи припрата, широка 21 а дугачка 7 3 / 4 хвата. Још кад се тој ширини припрате дода и ширина трема од 3 '/ 2 хвата, онда је њена права ширина 24 У, хвата. Главна (средња) црква има три апсиде, а све три остале, црква св. Николе, Богородице и Димитрија, по једну.

Како је дужина средње цркве највећа, то и велико кубе њено стоји неколико хвата даље истоку од два кубета на параклисама. Није ми доста јасно у Милојевићевој књизи ово што иде: „Над припратом, од југа северу, иде такође у дужини, а од истока и запада сводећи се у округлину висок као кулица свод. Над његовим јужним и северним крајем стоји по једна велика, много узвишенија од главне дугачке, кулица, у готском начину зидања нека висока изидотина, која има по два прозора и са по једном са страна, при дну, округлом шупљином" (II 197). Колико би нам поучљивији био и прост цртеж од целог тог говора ? Најважнија је нри овој цркви Мидојевићева белешка о изгледу њеног крова. Он је једини путник код ког ће вештак наћи и описивање крововског изгледа, на патријаршијској цркви и на цркви Вис. Дечана (III стр. 24). Перспективни изглед крова на патријаршијској цркви описује г. Милојевић овако: „Кад се човек попне на кров ове свете цркве, онда му се покажу као четири округле планине, од којих три иду једна поред друге од истока западу. Ове заклања са запада, у правцу сев. југ четврта, виша, припратина, тако да назовемо, планина. Међу оне четири идуће од истока западу највиша је она, која се подиже над главном црквом; две, одмах са јужне и северне стране, ниже су, а четврта, јужна, над свет. Николом још је нижа" (II 197). 8. Високих Дечана, (Детаљ. опис III. 26 исљед.) Г. Милојевић обећава, да ће и од те, најсјајније старе српске цркв. грађевине, уз коју доцнију свеску свога путописа, издати план, на чему ће му сви љубитељи старе срнске вештине бити благодарни. Осем тих, већ на далеко чувених задужбина српских краљева, које су и други путници походили и описивали, код г. Милојевића има бележака још о стотини порушених старих цркава, нарочито у планини Чичавици (сниже Митровице) и у околини пећској, од којих могао би се археолог бар неким — које су из самог Милојевићевог посматрања истекле — користити. Тако је, по његовоме описивању, у околини нећској, најзнатнији архитектонски споменик један порушени велики манастир у селу Студеници. Још стоје доста добро очуване зидине од цркве тог манастира и 110 њима би могао вештак доста тачно снимити општи њен план. Она је била дугачка 22 а широка 15 хвата и била је — по Милојевићевом мишлењу обложена мраморним плочама, боље урађеним но што су урађене плоче на цркви Дечанској или студеничкој у Србији. По причању, та је црква имала неколико кубета, а г. Милојевић вели, да је она била „тројна" али не знам шта под тим разуме ? Да ли мислл да је била од три брода, или да је имала два уздужна параклиса, као што има патријаршијска црква у Пећи;