Просветни гласник

436

основне школ1 у енеЖевини срНијИ

Пожези, а у Ивањиди 85. Женека деца у ужичком округу, може се рећи, врло вредно посећавају школу. Од уписавих девојчица врло их је мало које школу напусге, пре свршетка школске године. Из ивањичке школе изашле су у течају године само 2 ученице, из пожешке само 4, а из ужичке 15 ученица. Према другим школама, ово јо врло повољна сразмера. Друкчије резултате добићемо ако разгледамо број ученица које сврше целу школу. Од 68 ученица, које су биле у I и 62 у II разреду, само су 2 свршиле IV разред у ужичкој женској школи. У ивањичкој школи од 16 ученица I разреда, 3 су свршиле IV разред. У пожешкој школи није ни било IV разреда. Тамо су III разред свршиле 7 ученице. Из све три женске школе округа ужичког изашло је свега 12 свршених ученица. Ово је врло мало. По извештајима, које имамо о школама окр. ужичког, у свима мушким школама умр'ло је 4 ђака, а у женским 1 ученица — свега 5. Ово је необично повољна сразмера. Од 100 ђака умр'ло је 0,2. Једва да ћо у другом ком округу бити повољније стање здравља међу ђацима. 3. ЈПко«1Скб зграде Л.епим школским зградама оскудан је округ ужички. Једна је од најлепших зграда школских добрињска. Не само да је од тврде грађе подигнута, н0 Ј9Ј Ј е и распоред такав како се само желети може. Родитељи добрињски и пазе много на своју школу. 0 њима г. изасланик вели: „Нигде нисам нашао да родитељи с толиком вољом дају своју децу у школу, као овде. Не мање и њихова радозналост о раду и успеху деце у школи изванредна је. На испиту било их је преко 20 очева, који су с особитом пажњом пратили целу радњу. Деца су им тако лепо и чисто обучена , умивена и очешљана, као да су сви синови једног оца. Редак је случај овде да се нађе које дете, које би оскудевало у својим ђачким потребама ; па чак и оно које не би имало свог оца, или би овај био по све сиромашног стања, добија нотпуно све што му треба, од месне опшшине, која управо очннеку бригу води

о такој деци." — Нека је евака хвала и част оваквој општини. Она може само благослова очекивати од свога подмлатка. Још су добре, чисте и лепо распоређене школе: сјечо-речка, приличка и ужичка, изузимајући кућу У којој је IV разред. Могле би се уврстити у добре школске зграде још и мачкатска, бајино-баштенска, доброселичка и миланџанска школа, кад би се прве три у неколико оправиле, а последња од грднога блата очистила. Оправке што поменуге гаколе требају незнатне су, па с тога очекивати је, да ће их општипе још у овој години извршити. Много већи број је рђавих школских зграда. Не зна се која би дошла на првоме месту. Но три: дубска, ариљска и ивањичка најгоре су. За дубску школеку зграду вели г. изасланик; „Чистоћу у школи нашао сам врло добру , али стање зграде такво је, да не може жалосније бити. Ова кућа била је некада механица, озидана од по све слабог материјала и без икаквог плана. На више места толико прокишњава, да учитељ чеето мора свој рад да прекида. Прозори су тако сниски и мали, да се само при чистом времену може у учиониници нешто видети и радити. Осим тога, стан ђака, који ту ноћивају, налази се одвојено од школе, скоро на 10 минута удаљен од школе, у једном потоку, а школа опет на неком малом заравњу у брду, око кога се са евију сграна спушта таква низбрдица, која јако отежава приступ школи, а нарочито зими." — Општина дубска, увидела је и сама, да у оваквој кући не може остати школа, па је решила д а зуда нову кућу за школу. Да ако у новој години добију деца дубска од својих родитеља нов стан. Од дубске школе гора је ариљека. „Њено стање такво је да не може црње бити. Еуд се год човек ио њој макне, свуд налази таку помрчину и загушљивост ваздуха — једно због сннскости прозора и тавана, као и тескобе соба, а друго и прохода у близости — да је по све немогуће више ма какав посао радити, у такој казови — кући, или боље рећи кошари. У интересу је дакле здравља деце и доброг рада учитељевог, да се у најкраће могућем времену замени ова зграда са новом. Еолико год деца добијају у науци, толико два пут, ако не и више, очевидно руше и губе своје мла-