Просветни гласник

основав шко Л е у к

нјвжевини с ј б и ј 1

437

дачко здравље у ћумезииа ове „катаколбе." — „Ариљске газде утркују се, који ће бољу, леншу и горостаснију механу и кац>ану нодићи, а нодмладак свој шиљу , да им се за бољи и срећнији живот спрема на буњишту „великољенних ханова". . . Школску општину ариљску састављају 8 места са 906 глава пореских, а ова је једина школа у целоме срезу. Доиста је необично чути овакав извешај о јединој школи читивога среза, о школи у чијој општини има богатих и угледннх газда. Ивањичка школа је гора и од ариљске. 0 њој вели г. изасланнк: „Учитеље и ђатсе нашао сам све на окупу, али не у школи , него све по неким мрачним магазама, подрумима, сниским и до зла бога загушљивим и тесним ссбицама , у кућицама од по све слабог материјала. — Једном речи, ћаке и учитеље нађох, али школске зграде ниједне једите, која би ма по чему год могла уверити, да се још и данас у оваким ћумезима сме и може жалосна младеж школовати, у пркос свима толиким вапорима , које држава и министарство просвете чине, да се једном и код нас подигну бар приближно такве зграде које ће одговарати бар најнужнијим пронисима хигијенским , те да се више подмладак не трује на овакав грозан начин. Праведнију казну за дотичну општину, која у оваким траповима своју децу школује, ја неби знао, но да јој се школе затворе све дотле, док једном не направи онакве зграде, какве треба да буду, па тек онда да јој се учитељи пошљу." — Поред овакиега извештаја не треба нам ни речи више трошити, само толико још поменути, да за два дана што суиспити у ивањичким школама држани, дошлп су на испит 2 родитеља. Редовни гостн беху срески начелник и председник општине. Нико више! Минисгарство просвете и црквених послова учинило ја што треба, да се учини крај оваквој патњи дечијој. — А коме се овакво сгање свети, но опет родитељима. Међу рђаве школске зграде иду још: бачевачка, која је сва испуцала, прозори хартијом залепљени, ножешка женска школа, која много личи на пограничну караулу, субјелска, скакавачка, косјерићска и каранска. Школа заглавачка је у средини између механе и воденице , тако да никад није мирна, уз то је још тескобна.

Од 24 школе, смештене су у општинске куће 18, једна је у државној кући, а 4 су у приватне куће. Школу миланџанску нодигао је пок. владика ужички Јанићије о свом трошку. У приватним кућама су обе ивањичке школе, дубска и пожешка женска школа. 4. Ј-ЈАСТАВНА СРЕДСТВА Скоро све школе оскудне су у средствима за настављање. У већини школа нема ни најиотребнијих средстава. У заглавачкој школи има само иапа Србије и више ништа. Иото тако је и у школи дубској. У неким сеоским школама нвма ни толико наставних средстава. Нешто више средстава за настављање има у школи ножешкој. У њбј има гл)ба, Шрајберових слика за јеотаственичку наставу, али су маие тако старе, да се не могу више да употребе. Ужичка мушка школа има само маиу Јевропе и глоб , а маиа је тако! ; е скоро неупотребљива. Женске школе не стоје боље шго се тиче наставних средстава. У ужичкој женској школи има само неколико старих малих геограФских мана, које су се давно нреживеле, и више пишта. У ивањичкој има мапа Јевроие и Азије, а у пожешкој, поред пет старих мана, глоб и ПЕрајберзве слиие. УзрЈК овој оскудици колико је магеријално стање општина, толико исто је тешкоћа преиоса. б. ЈП ко ^ лске књижнице Не може се у опште оценити стање књижница у школама округа ужпчког. У појединим школама има сразмерно много, у другима мало књига. Највише књига има у књиж:шци школе ивањичке 340, па онда долазп школа уж:.чка са 161, доброселичка са 111, добрињ;ка са 110 књига. Јо.п имају лене књижнице школе : пожешка 80, сечоречка 78 књига. — Но има школа, у к-јима нема више од 10 књига, као што је то у нридворичкој школи. У дубској школи има 12, прилнчкој 23, заглавачкој 24 књиге. Једина је скпкавпчка школа без књижнице. Ово је нова школа.