Просветни гласник

Н А У Ч Н А

X Р 0 Н И К А

513

сматрати као ретки, само за известан крај, јер заиста има земаља (Русија) које се врл.о ретко тресу, док међу тим у друпт крајевима, то се сматра као обичан ириродни иојав. Вредно бн још бидо издожити узроке, усљед којих иостају земљотреси, но пошто би То излагање на овом месту, прекорачидо дозвољену нам границу, то ћемо о томе опширније другом, згоднијом, нриликом. III Ј^ОВО СУНЦЕ — ј4и ЈЕДНА НЕТ\Е ВИШЕ ПОТОНУТИ ј^И ЈЕДАН ЧОВЕК СЕ НЕ"БЕ ВИШЕ УТОПИТИ — ^.ОДАЊЕ ПО ВОДИ. Пре кратког времена донео је „Ие Јошпа1 (1е 1а Јеипезве" ' чланак „Ново сунце" н ми ћемо га саопштити у данашњој хроници. Но нека читаоци не мисле, да ће ту бити говора о новом сунцу као каквом небесном телу о каквој новој звезди, која се сад појавила на хоризонат наш, него је оно то имедобило по свом упливу, који има на органске створове на земљи, на биље а тиме и на лшвотиње. То „ново сунце* о коме оћемо да говоримо јесте — електрична светлост. Пре но што се дошло до следећих опита, физичари, познавајући извесне особине сунчеве светдости и испитујући на исти начин електричну светдост, дошди су до закључка, да но својим физичким н хемијским особинама, те две светлости, јако наличе једна на другу. Тако спектар добијеп од електричне светлости, у многоме се слаже са спектаром добијеним од сунца. У1ица и предмети, могу се исто тако ФотограФисати електричном светлошћу као и сунчевом. Та аналогија између њих навела је испитаче, да испитују и сравне електричну светлост и сунчеву и даље по њиховој хемијској радњи. Свакоме је познато какав уплив има сунчева светдост на органске појаве на земљи; цео обрт материје у нрироди око нас, додази једино од њега. Зна се, да на земљи не би било никаква живота, да сунце својим зраиима и нанзменпчним дјејством не изазивље тај живот. Шта би било од биља без сунца а шта од животиња без биља ? Свак зна, да биљка у мраку засађена, никад неће дати зеден дист ни процветати; човек, који већину свога века проводи у тами и мраку, изгледа као да нема у себи ни капи крви. Једном речи, да нема сунца, узајампи однос између биља и животиња брзо би се пореметио и морали би обоје угинути. А ево зашто. 1 Од 15 Маја 1880 по р.

Ми дишемо ваздух, коме је саставни део кисеоник и азот, (на 79 делова азота додази 21 део кисеоника). Овај удисани ваздух , дошав у плућа у додир са нашом крвљу, доведе је у сасвим други облик не само ФизиђМи, већ и хемијсКИ; ВаГасиТо црвена крв из вена, претворила се у јаско црвену а то тиме, штб се кисеоник из ваздуха сјединио са угљеником, кога има много у венској крви (од кога и додази загасита боја крви) и направио угљену киседину (угљен диоксид, С0 2 ). Ову угљену киселину издншемо ми натраг поред водене паре, азота и нешто мало кисеоника. Све животиње, биде оне више или ниже организације, издишу угљену киседину. Колико жпвих створова, животиња дише на земљи?! КроЗ извесно време у ваздуху би се толико накупило угљене киселине, да би постада оиасна по живот или другим речима, она би подавила све животиње на земљи (отуда угушпвање са ћумуром). Кад је пак све то тако, зашто се онда не нагомида угљена киселина у великој количини у ваздуху, куд одлази она, шта бива од ње ? Заиста, врло занимљиво питање, на које може одговорити само уплив сунчевих зракова. — Свуда око нас имамо биља а сво то биље удисује кроз дишће угљену киседину, коју животиње издишу. Сад тек настаје права радња сунчевих зракова: угљена киселина, нод упдивом сунца, у дишћу се распадне на своје саставне делове: на кисеоник и угљеник; угљеник биљка задржи за !се, од њега расте и наиредује, а кисеоник врати животињи натраг, да га она опет удише. Ето како се одржава равнотежа у природи, да се не нагомида угљене киседине толико, да нам буде опасна. Што је ње више у ваздуху, тим је биље бујније, док се опет не успостави равнотежа. Алп таква размена гасова бива само док биљку греје сунце. Чим сунце зађе, биљка промени свој начин дисања све дотле док је опет не огране сунце. Сад се тек внди од колике је важности сунце но живот биљке и животиња. Још нешто. Сунчеви зраци и топдота не дејствују само на размену гасова у биљу ; они имају свој ведики упдив и на други обдик размене материје. Воће, плодови ма каки били, не би никад сазреди без сунчеве светлости и топдоте. Незредо воће и плодови садрже у себи доста разних биљних киселина и биљне гуме. Сунчеви зраци и једно и друго претварају у шећер иди скроб а стварају још и ароматична уља Од првих материја долази плоду или воћу сам састав, његова рањивост, а од другог раздичит мирис (ово нарочито код воћа). Сличним нроцесом ствара се у биљци и хдороФил од кога биљци долази зедена боја, Дакде без сунца нити би било биље зелено, нити би кад год имали узрео плод иди воћку.