Просветни гласник

514

Н к У Ч Н к

х р о н и к к

Далеко би нас одвело, кад би стади набрајати све упливе, које сунце има не само на нојаве на нашој земљи већ и на остала тела у свом систему. За то сад да пређемо на даље упоређивање сунчеве светДости са електричном. Познавајући добро све те упливе сунчевих зракова на биљни свет, дошли су Фнзичари ва ту мисао, да потраже, има ли н у том погледу каквих сличности између електричне светлости и сунчевих зракова. Опити чињени у тој дељи, дали су иајсјајније резултате. Горе иомЂнути лист говори ово о упливу електричне светлости на растсње биља : , Последњег месеца чињени су оиити пред енглеском академпјом наука у Лондону са електричном снетлошћу, да се види њен уплпв на растење и усневање биља. Испитач је показао гледаоцима једаи лонац са пупољцима од лале, који не беху још развијени. За тим их је он изложио упливу електричне светлости и после четрдесет минута, пупољци се беху потпуно развили" , Исто тако, вели се даље. Др. Вернер Сименс чинио е сличне опите са електричном светлошћу, да види, како ће она ушшвисати на ницање и растење биља. Он је узео зрневље од биља, које расте доста брзо, као што је репица, келераба, пасуљ, краставаци и диње. Сво то семење поделио је он на четири гомиле и засејао. Једну гомилу семења оставио је у мраку не излажући је никаквој светлости, другу гомилу изложио је једино електричној светлости, трећу само сунчевој а четврту н једној н другој наизменце. Електрична светлост трајала '"е свагда шест сати, (од 5 до 11 у вече). Остало време сво биље је проводило у мраку." Резултат, који је Сименс псстиго овим својим опитом, вели „Онеа" 1 овај је: „Биље што је било у мраку, било је бледо-жуто, кржљаво и наскоро је пропало сасвим ; биље изложено само електричној светлости, имало је отворено зелено лишће и било је доста снажно, да живи и даље. Оно што је било само на дневној светлости, било је затворенијег лишћа и снажније, а биље, што је грејало и једно и друго сунце, било је најснажпије и лишће је било загасито зелене боје. У овом опиту употребљеиа је електрична светлост која је била 1400 пута јача од обичне једне свеће, али је много изгубила од своје јачине тим, што су дувари стаклене баште били врло влажни и што је морала пролазити кроз стакло своје ламне. Међу тим опет је била задовољно јака, да образује у биљци хлороФил и друге сличне материје." I Свеска за Август (VIII) 1880,

„ На Друге опите обратила се већа пажња те су И испали повољније. Виље је намештено на Г5 до 2'3 метра далеко од светлог извора, јер на даљиеи од једног метра, показало се дејство електричне светлости као штетно. II сад је једна група била изложена само дневној светлости, друга само електричној и то за 11 часова ноћи а трећа груиа 11 часова дневном а 11 часова електричном сунцу. Ови су опити продужени за 4 дана и 4 ноћи иеврекидно и резултат се брзо показао. Дневној светлости изложено биље показивало је свој обичан пзглед; биље које је било само на електричној светлости, већином је б.ломало отворенијег зеленила, само у једном случају загаситије, а биље изложено и једној и другој светлости превазишло је оно прво како загаситијом бојом, тако и лепшим и снажнијим изгледом. Л.онац засађен главицама лалета и изложен еле: тричној светлости расцветао се за два сата." Ови опити су показали и доказали још већма подобност електричне светлости са сунчевом и да она може производити све оне хемијске радње, које може и сунчева светлост. Но то нпје било све. Но другим вестима 1 Сименс је наставио своја испитивања са електричном светлошћу и у оном другом смислу : исиитивао је да ли ће воће да сазри од ње. За тај опит употребио је јагоде, јер што вреди за једно воће, то мора вредити и за сво остало. „Сименс је, вели се тамо, показао у лондонском Која! 8осхе1у два лонца засађееа јагодама у исто време и под иначе једнаким условима. Један од тадвалонца, изложио је као обично упливу дневне, сунчеве светлости, а други осим тога још и упливу електричне светлости. Јагоде у првом лонцу биле су још са свим зелене док у другом било је воће сасвим зрело и укусно као и обично." Нрема томе, из свију онита, чињених са електричном светлошћу у том смислу могу се извести ови резултати: „1. Електрична светлост може стварати у лишћу хлорофил. а у плодовима шећер и ароматична тела. ,2. Електрична светлост од 1400 свећа јачине, на даљини од два метра дјејствује иа биље онако исто, као и сунчева светлост у садање доба годинеМеђу тим може се постићи јаче дјејство јачом светлошћу. ,3. Биљу није од потребе да се за 24 часа ноћу одмара, него да боље уснева, кад се дању изложи сунчевој а ноћу електричној светлости. „4. Зрачна топлота јаких електричних пламенова, може сачувати биље од ноћне слане, и I оБеиисће 2е11иЛ§» од 17 Јуна 1880 г. (по р.)