Просветни гласник

516

Н А У Ч Н 1

X Р 0 а и Е А

снрава, већ се оснива на хемијској особини једне течности и извесног једног ткања (материје). Другим речима, кадсе то ткањезамочи у ту хемијску течност (која је тајна ироналазачева) оно се у обиму или иначе ни најмање не изменн, само што добије ту особину, да Еад се потоии у воду, оно набубри и надује се толико да неће да потоне. Еад се дакле таким ткањем постави ма која аљина, коју може човек увек носити онда и кад би случајно упао у воду, она би га одржала на води толико, да му глава па и рамена устану увек ван воде. Овај проналазак Еоуилов подвргнут је испитивању у купатилу у ШеФилду и испитивачи су једногласно признали његову корисност и практнчност. Опити су чињени овим редом: Најпре су донешене пеке хаљине постављене том материјом и чим су се Нус.тиле у воду, оне су се надувале и пливале по површини воде као какве бешике. За тим је један обукао једну хаљину, која је такође била поставл.ена платном, па је пре свега стао на кишу, да би се показало, да се та аљина неће надувати од кишвице, што би било врло незгодно. Ма да је киша поквасила скроз ту хаљину, она се ни у чему није изменила. После тога, он је скочио у воду, но одма за тим изишао на површину, јер се постава на хаљини одма надувала и изнела на новршину воде. На најдубљим местима купатила није могао дохватити дно ногом. Више пута се усиљавао да утоне цео, и само један пут је могао да замочи и главу у воду, но одма за тим вода га је изнела. Кад је из воде изишао и скинуо са себе ту хаљину, она је остала пливајући по површини. За овим су опити настављени у сваком смислу и увек су нотпуно испали за руком. Овај проналазак је врло важан и тим још важнији што ће га моћи набавити свако (јер не кошта скупо) и што може увек битп при руци, кад се њиме постави ма каква хаљина. Исто тако се доказало, да таква хаљина може одржати човека на површини воде од 40 до 50 часова. Коуил Броуп добио је заштиту на свој проналазак и на скоро ће се у велико израђивати. И што год већом потрошњом буде цена нижа, тим ће сам '

проналазак бити корисннји и тим ће све мање п мање бити утопљеника. До сад је била главна цељ човеку испитивачу, да пронађе средство како се неће утопити у води, како ће моћи но њој сигурно и безопасно радити. Кад је до г 10га дошао горњим проналасцима, онда му се учинило и то мало, па је хтео нешто још више, хтео је да хода по површини воде онако исто, као и по сувој и чврстој земљи. „Ј11из1г. 2е1111118" (ћејргј^) донесе прошле године вест, како су на енглескпм обалама чињени опити у том смислу т. ј. да се пронађу ципеле, којима би човек могао ходати по води, но „није, вели се тамо, постигнут никакав практичан резултат." Но као у многим другим стварима, тако је и овде најзад испало за руком, да се и то постигне. „Руссшл В^дом." 1 јављају, како је некн Енглез „ Сул " из Њу-Јорка, „нронашао ципеле, које кад човек навуче на ноге, иде по води врло лако као и по суву. Те његове цнпеле су од цинка, дугачке пет стона а дубоке пет палаца и на оба краја извијене на више. У средини је удешено, да се утврде за ноге. 23 Јула (по новом), пишу Њу-Јоршке новине „ТгЉипеСул је прешао реку Харлем између многих лађа и чунова који су тада пловилп по реци. Његово ходање личи више на тоциљање (као на бсШШзсћић, катаЕлцагосл на конБкахг) него на пешачење, дакле он иде а пе подиже ноге. (Од прилике као Северци по снегу). Сул је тежак 60 килограма и ципеле су под њим утонуле у воду за 3/ 2 палца." Ирви је корак учињен и човек се довио, да се тоциља и по течној као и по чврстој води. Да ли ће то тоциљање служити више за забаву као тоциљање по леду или ће бити од веће користи, идемо да видимо. —

^ТАНОЈЕВИЋ.

1 Бр. 185 од 19 Јула ове год.