Просветни гласник

уплив ветра на брзину звуеа

517

УП<ЛИВ ВЕТРА НА БРЗИНУ ЗВУ^А од ј ЈОСИФА ЈЗИДАКОВИЋА приправника на вел. школи.

Ово питање, у колико сам могао дознати, још ни данае није у науци решено. На њему су радили славни шизичари : Араго, Лаплас и други; али резултати, до којих су они у својим радовима дошли, нису задовољили јавно мњење нити њима сувремених нити пак данашњих научењака. С тога је оно још и данас у иитању. Иста је тема од стране проФесорског колегијума философског Факултета ириродно -математичног одсека, под извесним условима, дата за св. Саву ове године ученицима велике школе на решење. Па сам и ја на њој радио. По ре®ерату стручних наставника на великој школи г.г. Дим. Нешића и Љуб. Елерића ја сам у свом раду дошао до најновљиијих резултата ; с тога је и награђен првом наградом из суме, коју Његово Височанство Књаз, желећи да побуди омладину на вел. школи на самостални рад и размишљавање, ставља на расположење Академијском Савету велике школе сваке године на такву цељ. А к1> сам овим својим радом то питање решио, или, ако бар нотпомогнем да наука што пре с њим буде на чисто, треба за то захвалити Његовом Височанству Књазу као покретачу овог рада. Пошто распростирање зиука у ваздуху није ништа друго, до распросгирање кретања у хомогеном систему тачака (молекила), као што ћу то мало доцније и доказати, то је предходно иотребно решити следеће механично питање: „Дата је у једној равни арава 1 АБ — а и иравн АХ, које су нагнуте једно сирам друго иод углом а. На. ираеој АХ креће се од А ирема X тачка М једнаком брзином С\. У исти мах креће се на иравој, која увек везује М са средиштем В и иравцем МВ једна тачка М једнаком брзином С^. Да се нађе

геометријско место тачке т, једначина, исте у аолним коорди натама, кад је А или В иол а АВ иолна осовина; да се иретресе та једначина и исиита особени случај за а = 90° и С\ — С ј . Наиослетку да се у оиштем случају одреди време, за које ће тачка т стићи у В; па резултате до којих се дође применити нри рептавању предложене теме. А да доиста постоји аналогија измећу овог механичког задатка и предложене теме, доказаћу у свом раду онде, где томе буде место. Пре но што почнем расправљати предложени механични задатак, рећи ћу коју реч о кретању као и о разним врстама кретања, како би се лакше могао појмити сам рад. Под кретањем неког тела или неке материјалне тачке, разуме се мењање места тога тела или те материјалне тачке. А свако тело на основу своје лењивости мирује на месту на коме се већ налази дотле док га какав узрок са стране у кретање не постави. Исто тако тело, које се већ у кретању налази, креће се дотле док га опет каква сметња са сгране не задржи, гди долази у сметњу и трење тела о ваздух и ослонац. Узрок пак, који тело, које мирује, у кретање посгавља, као и онај, који задржава тело, које је већ у кретању, зове се сила. Кретање може бити двојако : праволинејно и криволинејно. Праволинејно кретање зове се оно, које постаје, кад се тело крећо ио иравој путањи. А криволинејно кретање је оно коме је иутања крива. Свако пак од тих кретања може бити једнако или променљиво. Једнако кретање је код оног тела, које, при кретању, за једнака времена прелазе једнаке пу-

1 Слике су у овом раду свуда изостављене с тога, што је државна штампарија с таквим радовима претрпата. А међу тим сматрам ла нису ни од велике потребе, јер сваки читалац, кога ово питање интересира, може их сам, по изложеним овде правилима' конструисати. Писац.